Српски сион

бр. 12.

„ОРГЈСКИ СИОН,"

Стр. 191

учинио завет с његовим оцима Бити нраведним мужем у јудејском смислу значило је бити јеврејем над јеврејима, ходити неиорочно но свима зановедима и одредбама Госиодњим (Лука 1, 6 ). Такав живот беше свете нородице, у којој се васпитала и „браћа Христова," Најстарији међу љима беше Јаков, о коме нам је највише и нознато из хришћ. историје. Зато ћемо се прво и највише са његовим животом и значајем забавити. IIо Хегезипу (Јевсевије цркв. истор. П. 22) беше он свет од утробе материне. Он вели: „Црквом је унрављао после апостола брат Господљи Јаков, кога су звали праведним од времена самог Господа, за разлику од других лица, која се зваху Јаков. Још од утробе своје матере беше он свет; није пио ни вина ни сикера, није ништа јео од животињског рода; власи своје није стригао ни мазао уљем нити се мио у бањи." Он беше назореј и као такав мораше живети свето још од самога детињства. Обет се тај састојао у његову посвећењу Богу. Ето видимо, да никада није употребљавао вина ни друга јака пића. Маказе му се никад власи не дотакоше, но му се оне спуштаху низ плећа као дуги перчини Није трпео купатила ни мазања, никада не пошаше вунених ни ланених хаљина. Назорејство св. Јакова је једна од оних прилика, које имају велики значај за његов живот и характер. Оно је давало снагу његову личном утецају. У св. писму се говори, да се на вазореје гледало с особитом наклоношћу. По опћем мишљењу, они беху обдарени особитим здрављем и красотом а уједно и светошћу. Пророк Јеремија вели: „©чистишасА назшрж еА плчб сн-кга, черлжм ккиш, пач! калшн слпфУра оускчжн и\-х (Плач Јер. 4, 7.)." „Браћа Христова" нису веровала у Н>ега све до Његова васкресења (Јов. 7, 5.). Васкресење Христово беше обртна тачка и за њих и они повероваше. До васкресења пак они не припадаху кругу апостолском, но се од њих разликоваху. Па како је настугшла та промена? 0 томе додуше немамо доставерних сведоџаба, које би нас о томе могле уверити, али је ја-

сно, да су на то били побуђени истином науке Христове, за коју је Он и крсну смрт претрпео, и васкресењем Његовим, тим чудом над чудима, иред којим су они морали стати задивљени и одбацивши тешки иго законски ступити у коло верних нристалица Спаситељевих. Од тога доба игра знамениту улогу Јаков „брат Господњи" у првој цркви Хришћанској. Одмах по Свом ваекресењу јавља се Христос нрво Петру затим дванаесторици, затим браћи, њима преко пет стотина на броју, нотом Јакову (I. Кор. 15, 7.). Што се тиче јављања Христова Петру и Јакову, о томе се додуше у Св. Писму ништа иодробније не износи. Но то нам надокнађује Јеванђеље Јевреја, врло стари апокриФ. У њему налазимо причу о томе како се Јаков заклео, де не ће ни јести ни пити, док не види Њега (Господа) ускрсла из мртвих. И гле! Госнод, предавши одело слузи свештеникову, отиде Јакову, јави му се и рече: „Принеси амо сто и хлеб;" и узе хлеб и благослови га и преломи, и даде га Јанову Праведном и рече му: „Брате мој, једи сада хлеб, јер је Син човечји из мртвих ускрсао." 1 Многе прилике указу.ју нам, да је та прича из области апокриФа, но ми ипак знамо из сведочанства ап. Павла, да се Јаков удостојио особитог јављења Христова. Из црквене пак историје знамо, да је он од то доба па све до своје мученичке смрти био верним иастирем душа, моћном заштитзм Христове цркве у светоме граду. Чудновато заиста, да ми одмах, чим се после Христова јављења с њиме сретамо, видимо, да је он срцем и душом хришћанин, да учествује у судби цркве, која се имала да бори! То беше после вазнесења Господњег на небо. Једанаесторица ученика вратили се са горе Јелеонске и отишли у горницу, која беше обично место за њихово скупљање у Јерусалиму; и у тој горници видимо ми не само једанаесторицу ученика но и Марију, Матер Спаситељеву и „браћу" Његову (Дела ап. 1, 14.). Мало 1 в. Бл. Јероним: Ве утв ШивШћиЗ сар. 2; сравни Ш1^е?е1(1: Ш.ч1. кгН, Еш1еЦип^ т с1ае Ц. ТеаЈапдецђ стр- 522.