Српски сион

^скис«

Год. X.

Број 13.

""Т - "

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРДВ0СЛ1ВНЕ ШИТР0П0ПИ1Е КАРПОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

уредиик: Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

Ј Ср. Карловцима у суботу 25. марта 1900.

„Браћа Христова" библијско-историјска расправа — Панта С. Бикицки. (Свршетак.) Називаху га Облиан, што значи обрана народна н увек се чуло: „То је праведнпк; то је Облиан, заштита народна". То потврђује и св. ЕпиФаније говорећи: „Јоспфов првенац је Јаков, названи Облиан (што може значити зид или бедем), а који је и праведпим прозван те беше Назореј, која реч означава светог. (Наегевез сар. 78.)." Даље говори исти св. Отац, како је само св. Јакову било дозвољено да носи петалон — златну дашчицу са натписом „светиља Господу" — што је било дозвољено једипо првосвештенику јудејском. Но ово последње биће сигурно символички израз, претворен у Факат, јер ми немамо никаква сведочанства, да се таково преимућство буди коме давало. Па ипак није невероватно, да је Јаков као назореј могао бити припуштен, да участвује у неким преимућствима свештеничким. Но било како му драго, све нам то показује, да се сви

савременици св. Јакова односили према њему с неким особитим иоштовањем. На апостолском сабору видимо ми опет св. Јакова, где игра знамениту улогу. На том сабору имало се расправити једно врло важно нитање, питање, од чијег је решења зависила судбина хришћ. вере међу језичницима. То је питање било: да ли морају и језичници, који ступе у хришћанство себе подврћи обрезању или не. Не ћемо претерати, ако речемо, да је судбина тога нитања била у рукама Јаковљевим и да је од њега зависило његово решење. Он беше иредседнпк тога сабора, те се у овој нрилици показао на висини, достојној свога порекла, ноложаја и характера. Он је увидео, да нема смисла јудејско тражење, да се и језичници обре • зују, пошто је за хришћане обвезно само старозаветпо морално законодавство а никако и обредно, где се обрезање наређује. Зато је и употребио свој велики уплив, те је тражење неких хришћана из јудеја ради обрезања језичника на апает^вком; сабору као неумесно одбијено.//^<^^>^ Мишљење, да се језичннци/ : *џр\ \н.1 \ч-;