Српски сион

Вр. Н. „СРПСКИ

ска је дрква вољиа, да пх свом народу пружи у руском преводу. Да се ова житпја у руском преводу израде, заслуга је иеких лпца у московској синодалној штампарији. Савет тих лица, да се житија популаризују, прихватио је Св. Синод п одредпо, да се у руском преводу о његову трошку штампају: У превађању житија узеће учешћа нека лпца Московског духовенства. Л. Б. У Антиохији. (Прва делатноот патријарха Мелентија). 0 овом читамо у једном овогодишњем броју „Руског Паломнпка" следеће: „Најновпји бројеви арапскпх новпна причају о првој делатности новога антиохијског патријарха Мелентпја. Његово блаженство, као спн антиохијске цркве, прекрасно схвата све љене нужде, о чему пмамо доказа у новој духовној спминаријп, коју је он основао. Духовни настири, сем искрене вере и тачнога вршења црквене службе и других потреба, дужнп су бити васпитани људн и у знању, да не заостају за својом паством, да би је могли руководити к духовном и моралном савршенству. До сада се мало старало, да се спреме такви пастири, услед чега духовна лица у антиохнјској нравославној цркви у многим уступају духовенству других вероисповедаља и не стоје на висини своје задаће Видећи то, његово блаженство основало је на свој трошак у манастиру Баламанд, на северу Сирије, горепоменуту семинарију. !Гро• грам сешинарпје је веома опсежан, курс траје 6. г. за које ће се време учити ови предмети: арапски језик, шатематика, географија, грађанска псторија, физика, астрономија, филозофија, логика, енциклонедија права, турски, грчки и руски језик, свештепа историја, разјашњење лптургпје и молптава, катихизпс, хришћаиски морал, увод у св. Писмо, тумачење св. Писма, исторпја цркве, дела св. отаца, догкатпчко богословље, саставци и проповеди, црквено певање и црквена музика, при чем је особита пажња обраћена на богословске науке, арапски, грчки и руски језик. За стараоца семииарије постављен је 'Лир Грпгорпја, митрополпт трпполијскп, а за директора — професор богословије Гатас Кандалафт. Са разнпх крајева антиохијске патрвјаршије долазе младп људи у манастир Баламанд, да се упишу у први курс семинарије, који је отворен 3. јануара 1900. годнне. Ученици семинарпје су стииендпсте његова блаженства, уче се бесплатно и користо се потпуном опскрбом; кад сврше курс дужни су да ступе у службу, какву им одреди његово блаженство. Благоме овоме делу патријархову желпмо ус-

СЛЈОН.* С тр . 229.

пеха, п Бог би дао да тај нови расаднпк науке процвета на добро и корпст аптиохијске нравославне цркве". Л. Б. Разне белешке. (Г. 7рош Преди&) наш познати сликар пз Орловата, нзрадио је из љубави према српском народпом позоришту бесплатно по фотографији слпку пок. добротвора позорпшног Гавре Јанковића из Арада, којп је позоршнту завештао своју кућу у Араду. Ту кућу дожпвотно ужива нећак завештачев Ђорђе Лукић у Араду. Слика Гавре Јанковића сместиће се привремено у дворану „Матице Српске." Управни одбор „друштва за српско народно позорпште" пзјавпо је Урошу Предпћу своју најтоплију захвалност, што је без икакве награде зготовио поменуту слпку. (Дивиденда акција Српске Банке). По решењу главне скупштине акцијонара Српске Банке у Загребу, одржане 18. (31 ) марта о. г., псплаћује Српска Банка, почев од 2. (15.) апрпла о. г. дивиденду за 1899. год. п то: купон бр. 4 од акција јединпца са 4 круне, а купон бр. 4 од акцпја десетица са 40 круна. Дивиденда исплаћује се оспм на банчпној благајни код свих српских новчаних завода без икаквих одбитака. (Православни храм у Риму.) У центру римокатолицизма нодпћпће се паскоро руско-православни храм. Па ово је сапззолео већ п данашњи руски самодржац — Николај П. Већ по целој Руспји у то име се купе добровољнп прилози. Државна каса и првопрестонп град Москва даће највише. Кад се довољна сума новца скупи, одмах ће се приступити градњп. И тако се можемо надати, да ће у гордок Риму за гОдпну две засјати крст православнога храма, који ће бити саграђен у старом византпјском сгилу. . Л. Б. Читуља. | Јереј Јован Бузаџић парох у Градишту накоп дуготрајне и тешке болести преселио се у вечност дана 26. марта (8. априла) .о. г. у 71. годинп свога жпвота, а сарањен је 28. марта (10. априла), опојан свечано од околне браће свештеника и уз велико саучешће п својих парохпјана и околне интелигенције. Покојник беше примеран и реван свештеник. Онростио се с њпм у цркви, над одром парох Трештановачки, а на гробу месни учитељ. Нека је покојнику лака земља и В"кчнаА п<шдтћ!