Српски сион

Стр . 222

Бр . 14

дору Тирону, али свршавамо и успомену богољубивам претцима вашим, који су трудом својим и иожртвовањем својим подигјш овај св. храм, где се ми данас Богу молимо. Господ Бог обећао је у старом завету храму своме: ВиЛе, рече Он, очи моуе ту, и срце моје сеаки дан , а да како не ће бити очи ББегове и срце РБегово овде у овом св. Храму, који је установио Јединородпи сип Његов, Спаситељ наш Исус Христос таком тврђом, да га врата иаклена не могу надвладати. (Мат. 16, 18). У Цркри дакле овој светој да славимо Бога ио Хрисшу Исусу у све нараштаџ ва век века. (Ефес. 3, 21). Да, да славимо Господа Бога овде, јер је и Духа свога светога излио на апостоле, и на ову цркву своју, и својом благодаћу тајне црквене испунио. Тако нам је овај св. Храм, — свето место, где се чувају тајне свето место благодати његове, сокровиште тела Христова, дом молитве, школа побожпости, извор осветљења, прибежиште оборених, склониште бедних, болница болних, утеха невољпих и жалосних, пребивалиште радости духовне, предвери обитељи небесне. Тако благодарно примајући залог толиких блага, која нам се дају овим светим храмом, дужни смо, браћо моја, мислити даље о томе, како кемо ее у истини користити доброчинствима овога храма, како не би био беснлодан труд наших предака који су га из човекољубља и иобожности иодигли. На како смо дужни користити се овим светим храмом? Да би се спасоносно користили св. храмом, ја ћу благословом Христа Снаситеља ноучити вае по могућству сила својих, па позивам Христољубља ваша, да ме пажљиво саслушате. Драги моји Хришћани! Ко гради кућу, доиста је гради да у њој борави; јер на што би се мучио да подиже кућу? Тако, кад су вам претци сазидали овај храм, заиста то су учинили стога, да би ви имали где долазити и проводити време у молитви и светињи; јер иначе на што би било зидати га?

Дужни смо долазити у храм нриљежно ; јер ако ти не би долазио у храм приљежно, зар не би било нраведно, да и он тебе за( орави, па да те не посети благодат његова? Дужни смо долазити у храм Божји с побожношћу^ јер кад би ти изишао нред цара, изишао би пажљиво, да не би учинио што непристојно; а да како си дужан доћи у дом цара над царевима у дом цара небеспога? Дужни смо посећивати храм Божји иажљиво; да, дужни смо стојећи у храму Бога нашега слушати молитве, реч Божју, појање и учење. Јер ово вели св. Јеванђелиста Лука: гледајте дакле како слушате; јер ко има да~&е му се, а ко нема, узеЛе се од њега оно, што мисли да има (8, 18). Често свештеник говори : конлимх, а то вас напомиње, да слушате пажљиво. Дужни смо долазити у храм Божји с вером; јер само вери дано је обећање, да ће се испуиити молитва; јер овако нас учи св. Јеванђеље: све, што игитете у молитви верујуЛи, добиЛете (Мат. 21, 22). Само дакле вера налази благодат сакривену у тајнама; стога и наглашује свештеник приглашујући к великом тајинству вере: со страрт ЕожиУмх н скро^о пристВпитб. Да, да пристуиимо с истинитим срцем у пуној вери очишКени у срцима од зле савести и умивени по телу водом чистом (Јевр. 10, 22). Побожни слушаоци! Да би се спасоносно користили св. храмом, још је даље особито нотребно, да се често удостојавате учешћем у најважнијем достојанству, а то је учешћем у трпези Господњој. По речи Божјој храм је дом молитве; али храм је и још што више. Овако рече Господ и Спаситељ наш Исус Христос: који једе моје тело и иије моју крв, стоји у мени и јп у њему (Јов. 6, 56). Зар се може што више желети, до да стоји у теби Господ и да ти стојиш у њему? Зар ви ово не желите? Па када желите, како се може догодити, да неки од вас не долазе дуго овамо да приме тело и крв Христову?