Српски сион

О гр . 246,

В р . 15.

угоне. — И оеим тога решетг су н други неки незнатнији предмети адмшгастративне и рачунске нрироде. (Прелаз у Православље). У Вараждинује ирешао Иван Павдух, ратар, са своје двоје деце нз грчкокатолнчке (унијатске) вере у св. Православље. (Румуни изгубили парницу.) Из Темишвара јављају, да је Будимпештански краљ. судбени сто, као делегирани суд за српско-романске деобне парнице, донео 31. марта (12. априла) пресуду у парници Темишварско-фабричке црквене општине. Романи су са својим потраживањем сасвим одбијени и уједно осуђени на сношеље парничких трошкова у свота од 9300 ф. Трошкове имају лично сноситн тужиоци: Мециану, бивши епископ арадски, а сада митрополит романски, прота Трајан Путић као председник Романа, који туже, и сви потписивачи протокола оне романске народне скупштине, на којој је покретање ове деобне парнице закључено. У Босни и Херцеговини. (Решен службе). Као што јавља „Исгочник", поглавица земаљске владе у Сарајеву решио је „овоземске" службе јеромонаха Константина Чавнћа, досадањег српског православног катихету навел. реалци у Бањојлуци. (Наименовање.) Истп поглавица земаљске владе наименовао је досадањег учитеља црквеног пјенија у српском православном богословском училишту у Рељеву, јеромонаха Владимира Боберића, привременим српским православним катихетом у великој гимназији у Сарајеву. Разне белешке. (Против целибата.) У чешким листовима чују се иротив целибата чен1ће гласови из тамошњих римо-католичких свештеничкпх кругова. Особито млађе чешко свештенство тражи, да се укине безженство у световаом свештенству. (Одликовааа.) Из Скопља јављају, да је Султан одликовао орденом Меџидије четвртога степена тамошњега придворнога протојереја Симу ТЕротиИа. — Администратор Скопске епархије впреч. г. архимандрит Фирмилијан одликовао је нгумана манастира св. Аранђела — напрсним крстом.

Јавна захвалност. Ако не свима, а оно многима биће иознато, да је ерп. правосл. цркв. општина ова, у парничењу са Румунима а зарад иоседа св. Цркве и цркв, имања свога, остала нобедилац како у

моралном тако и у материјалном обзиру, у наточ што су румунски кориФеји све и сва употребшш, да нас из ирадедовске наше Цркве своје незнатном свотицом испрате, а они као већина, на коју су увек много полагали, у посед исте дођу. По томе морална је иобеда на нашој страни, јер је нас шака Срба — једва 1000 на броју, остало у својој цркви, која је на најлепшем и највиднијем месту подигнута, но и у материјалним погледу одржасмо ми нобеду, јер је данашња црква зидана истом при крају ирошлога века и то зидана тако јако и снажно, да се на њој трагови прошлости и не примећују; а репрезентира вредноет од 40,000 фор. авр. Као што видите, мила браћо по крви и делу, и имали смо зарад чега и да се боримо и да стрепимо; за то хвала милостивом Богу, који нас је досад одржао, те нисмо српски образ и у овом по нас најтежем и најодсуднијем часу оцрнили. Знамо и уверени смо, да, ко се сам испомаже, тог и Богпомаже; и ми смо се испомогли, а нарочито поиут дичног и одушевљеног Србина адвоката Дра Светозара Димитријевића, који је својом вештином и маром допринео, да, што је од иамтивека наше било, опет наше остане. И кроз који месец захориће се и онет чисто српска словенска служба Божја, као оно нре 100 година. Поколебаше нас драга браћа Румуни, али нас не саломише! „Спуштавасмо се ми на њихово уже, па умало се уже не претрже; е, од тада смо виши пријаљи, — у главу нам памет утераше." Нека је и овим путем срдачна хвала Дру Светозару /(имитријевиЊу на свесном и савесном раду и заузимању њиховом; подрж'га Боже здрава и крепка и увек вољна и орна ва послу правом и Србинском! Под једним сматрамо за најпријатнију дужноет своју, да имена свих оних врлопоштованих приложника, који нам по могућству — сврху исплате св. Цркви своје и добродошле милодаре принослаше, на јавност изнесемо, молећи и остале дичне родољубе наше и све славне црквене општине срнске, којима је могуће, а досад нису то учинили, да нам приномоћ пошаљу, јер нам за последњу рату — у износу од 3083 Фор. 12 н. недостаје средстава, а нисмо ради и ако смо малени и сиромашни, да се осрамотимо. (Свршиће се.)