Српски сион

Стр. 284.

„ОРПСКИ

СИОН.«

Бр. 15.

ираво у оним одредбама, којв, сувигие ирошивпе иародпом духу, имсу могле да продру у његове обичаје, замени другима, које би том духу биле одговарале, па се према томе он никако и не бави оним односима, који по тадањим појмовима чисто у домен црквени спадају, и које црква није ни данас још престала да рекламира". 4 И ако није у свему тако, инак је нешто и од тога могуће нредпоставити. А сад да видимо садржај и смисао тих чланака Душанова Законика о браку: тако у члан. 2. по нризр. рук. вели се: Киаст-кле и прочЈи /иодш да а не жже, не влагословивше се оу своего ар^нреа, али оу т{)( — зЈи да с( клагосиоке, кои соу изкрлли доуркникм арх* е Р ЕИ ■ Данашњим језиком казао би се тај чланак овако : Да се ни властела ни други људи не жене без благослова свога архијереја или духовника од њега иостављеног; а пошто 3. члан. стоји са овим у тесној вези тумачићемо их уједно. Он гласи : II ни= едина скадка да а не оучинм ксзк в'кнчл= н1а; лко ли се оучинк! кезк клагослокенјд и оупрошеша црккке, такокм да « разлоуче. Текст је у овом чланку потпуно јасан; једино би се могло напоменути да реч оупро* шенЈа значи иитања. Тако стоји са текстом оба ова чланка, али са смислом је са свим друкчије. Ако хоћемо да правилно сватимо смисао њихов, морамо се мишљу врнути у оно доба, кад су они издани, те разгледати какови онда беху пејмови о браку у друштвеном животу, а под окриљем народних обичаја и снажног утецаја грчкоримског права. Природно је, да је с појавом и ширењем хришћанства требао одмах у хришћанском друштву утврдити се појам, да је само онај брак законит, који црква благослови. Но не би тако; јер стари обичаји појединих народа ухватили беху дубок корен, па су требали векови да га почупају. Прва стална законска наредба по овом предмету изашла у Византији тек у IX. веку (893 г.), кад је на име 1ав филозоф издао своју 89-ту новелу, по којој се само она.ј брак има, сматрати законитим, који је црква 4 Годишњица Н. Чупића књ. У. стр. 191. 5 /асћапае а ГлпцетЈ. — Јиз ^гаесо-готап. Ш. стр. 185.

благословила. 5 Но попуштањем државне власти казује нам историја да се течајем даљих векова многе злоупотребе увукоше, те Андроник старији Палеолог, са патријархом Аганасијем би принуђен, да изда поновне односне одредбе о овом предмету. Он наиме 1306 год. пронише једном за свагда, да никакав брак не сме бити склоиљен без знања и благослова надлежног парохијског свештенства. 6 Но још пре Андроника — Алексије I. Комнин у својој новели изданој јуна 1084 год. 7 доноси наредбу, да се не само брак, већ ни обручење не сме без надлежног црквеног благослова обавити. 8 Иа и у Русији донашане су строге наредбе нротив склапања брака без благослова црквеног, као што нам сведоче канони митрополита Јована I., а још јасније наредба митрополита Фотија од 1410 год. а епископу Новоградском Јовану, да сваки брачни пар, који се без благослова црквеног здружио, има подврћи трогодишњој епитимији као и за блуд (К1гсћеп1ш88е) и тада тек брач бласловити. 9 Кад је тако стаЈала ствар с браком у источној — римској империји — Византији и Русији, разуме се само по себи, да ни у државама балканског полуострва, које су као и Русија од Византије нримиле веру и државно уређење, прилагодивши их својима обичајима — није могло бити боље. из ова два чланка Душ. Законика видимо, да се у српској држави за Душана, као и у Византији за Андроника старијег, нису иотпуно вршиле одредбе црквеног брачног права, с једне стране, у погледу лица надлежних за склаиање бракова, а с друге стране у ногледу начина на који се брак склапао, што је унраво и нагонило Душана, да као и Андроник путем државне легислације донесе односне наредбе, које ће стати на пут тим злоупотребама. (Наставиће се.)

6 К оу . Ап<1готс1 зетопд 1806 сар. 11.-у 2асћапаеНТ1. III. стр. 682. 7 — њ;а. ш. стр. 359. 8 Ова новела ушла је у нашу Крмчију, а налази се у 46 гл. по Крмчији Савинекој; а у штампаној Крмчији у 43 гл. лиет глз (б). 9 . Гл. Рћ. 81гаћ1, — ВеЦга^е ииг гиз81зсћеп КЈгсћед^еасћЈсМе, НаИе стр. 58 .