Српски сион

СП?ПС!КИ СИОН" С тр . 235.

&>ој 15.

Проповед на Велики Петак* Још није охладнео гроб, из којега је Христос васкрсао праведнога Лазара у Витанији, „после четири дана како је умро", и после којега чуда „многи вероваху у Христа"; у Јерусалиму се још нису стишали таласи усхићења, нити се Јерусалим смирио од бурнога славл.а, којим је, после чуднога васкрса Лазарева, дочекао Христа; по земљи јудејској још се разлегаху усклици: осана, осана, а пред Јерусалимом и по улицама његовим нити се осушиле зелене гранчице, нити се исподизале хаљине простиране Христу, да по њима у слављу ходи; — а у башти Гетсиманској на Христа изаЈјОше већ, „као на хајдука, с пожевима и кољем". Издана и продана везаше Га, осумњичише, оптужише и изведоше на суд; Сина Божјег пред грешнике људе. II без да су Га преслушали, разлегала се вика: распни, јпкпни его. Судија Пилат испитује Христа, те пред целим судиштем и гомилом искупљенога народа потвр^ује, да је Христос ираведник, да на Њему нема кривице никакве. Али светина виче: распни га, распни. Пилат пере и руке, јер неће да буде кривац невине крви, али глас народа и опет у глас виче: распни га, распни. И Христос би осуђен на крсну смрт. Тако је тада пресудио „глас народа " Место зелених гранчица крст, место простртих хаљина лажна багрјаница, место славља трнов венац, место хвале копље, место благодарности сирће помешано са жучи, место признања Божанства Голгота и гроб, беху грешна уздарја, којима је јудејски глас народа даривао највећега дародавца народа свију, огрешио се и о — Сина Божјега. „Од шестога сахата би тама по свој земљи до сата деветога"; зар да скрије најстрашнију слику, најгрозније дело и највећи грех грешности људске, у грешности тој: највеће заблуде и неблагодарности њезине. „Земља се потресе, а камење се распаде"; зар од чуда и покора, што га * Говорио у оаборној Св. Николајевској црквп Кардовачкој, г. 1899, протопрезвитер Јован Јеремип.

људи на Голготи починише и којим себе људима потврдише. Ваистину, грђега зла грешност људска није забележила, већом се заблудом није нагрдила и црњом неблагодарношћу огрешила, од Голготе до данас. Учптеља над учитељима издао је и продао ученик; Сина Божјега, Који је светлио као сунце, нису познали; Који је учио: и речима и делима, и животом и покретом сваким, нису разумели; Који је и посланством Својим и Сам у Себи био Истина, осумничили су; Који је био савршенство свакога добра, наружили су; Који је био недостижно праштање, исмејали су Га. Сушту милост, благост, кротост, доброту и љубав измучише мукама страсним; Спаситеља света разапеше, копљем ребра Му прободоше и каменом Гроб утврдише. Ко ? Људи. Православна црква оплакала је и прошлих дана ту грешност заблуде и неблагодарности људске и учинила свети спомен мукама Христовим. А данас је подигла у својим храмовима и свету успомену гроба Нзегова. Положила је у њега, а изнела и пред нас, освећену плаштаницу са божанским ликом на страсним мукама измучена и уснула Господа, да се пред плаштаницом и ликом тим, као пред самим Господом, поклонимо. И ми ћемо то учинити, љубазни моји; а јесмо ли истинити Хришћани и достојни страсних мука и Голготске смрти, учинићемо то најчасније и најлепше тако и онда, ако, пре поклона свога, светињу гроба Христова из душевне кадионице своје окадимо измирном вере и побожности; ако ју прелијемо најчистијим зејтином хришћанске добродетељи, разливене у голубијем срцу Јеван^еоске љубави наше; ако на гробу Христову кандила и воштанице својих врлина припалимо пламеном и жаром хришћанског самопрегорења; ако Га окитимо цвећем добрих дела, и даривамо истинитим покајањем, чврстим обећањем и сталном одлуком, да ће нам срце увек бити отворено божанској науци Хриетовој, да ћемо увек чути и послушати глас Јеванђеоских истина, ради којих је, а за