Српски сион

С тр . 250.

.СРПСКИ

сион>

Б р.

В. Општа правила за живљење и елужење евештених лица. §. 4. Свако свештено лице позвано је, да својим примерним хришћанским животом, ревносним учењем и побожним богослужењем негује, руководи и унапре^ује религиозно-морални живот православне црквене заједнице у опсегу одређеног му службеног положаја и делокруга. §. 5. ЈБубав и оданост према својој цркви и народу, земал.ском владару и отаџбини, савесност и пожртвовање у служби позива свога, часност и праведност у свима одношајима живота врлине су, које треба свештеника особито да красе. §. 6. Свештеник треба све своје способности и внање да усавршава и умножава, и у корист своје службе по потреби и употребљава. §. 7. Дух православне цркве, који нас уједињага, захтева, да свештенике као пастире и начелнике цркве проницава један дух и осећај у њихову раду и смеровима, како би узајамним помагањем могли заједничко дело свога позива што више и боље унапредити. В. Поеебна правила. а.) ЗА 5КИВЉЕЊЕ. §. 8. Побожан и моралан живот, као главни услов за успешан и истрајан рад свештенички, први је захтев живота свештеничког. §. 9. У спољашњем држању свом свештеник треба свагда да је пристојан, благ и смирен, у мишљењу мудар, у речи опрезан и разборит, а у опхођењу предусретљив и љубазан. ЈЗзегов карактер треба да је отворен и чист од сваког лицемерства, фанатизма, лукавства и порочних страсти. §. 10. Породичан живот свештеника треба да је саобразан начелима науке хришћанске у свима његовим одношајима и да служи за најбољи пример другима. За све том противне преступе као: лакомисленост, немарност и разне сабла-

зни у породичном животу свештеници потпадају под строгу одговорност. §. 11. У домаћем животу и занимању свом свештеник треба да се уклања од свега онога, што може његов углед понизити, или правом позиву његову сметати, као штоје: свађање, псовање, оговарање, сплеткарење, суровост, похлепљивост, држање крчме и дућана, коцкање на новац, кајишарење, пијанчење, непотребно похађање крчме, делотворно учествовање у јавним беседама и забавама, играње, гледање саблажњивих представа у позоришту, (које за време поста има са свим избегавати), конкубинат, јавно пушење, разни шпортови, сујетно кићење, као што је ношење ланца од сата око врата, прстења на руци и у опће ма каквих ади^ара и т. д. За све такове преступе, у колико би свештеници у њима упорни остали, потпадају под строгу казну. §. 12. Као главно занимање у домаћем животу свом треба свештеник да сматра молитву, изучавање св. писма, богословских књига и списа са осећајем дужности, да му се ваља свом ревношћу својом одати позиву свом. §. 13. Свештенику је слободно занимати се списатељским радом и световнога правца; ну тај рад не сме бити противан учењу цркве православне ни духу њезину. §. 14. Свештеник је одговоран својој црквеној власти за сваку своју у јавности учињену усмену или писмену изјаву, за коју се докаже, да од њега потиче. §. 15. Свештеник мора носити прописано одело, које се састоји из доње и горње хаљине, за тим појаса, шеншра и обуће. Крој свештеничкога одела и облик шешира остаје онај исти, који у овој митрополији иостоји. Боја свештеничких хаљина има бити црна или угасито-плава са поставом одговарајуће боје. Боја појаса је плава, осим ако свештеник није од свога епископа одликован црвеним појасом — вишњикасте боје. — Протопресвитерима припада уз црвен појас и постава горње хаљине исте боје.