Српски сион

Вр . 1в. а Ш 1СКИ У зимско доба може бити горња хаљина замењеиа и друге врсте зимском испод колеиа дугом хаљином загасите боје. §. 16. Свештеник је дужан у горепрописаном оделу долазити у цркву, за тим пред старије своје и на јавне свечаности и састанке. Вршећи пак у парохији разне дужности или излазећи ван своје куће другим којим послом као и приликом примања својих парохијана у својем дому мора свештеник имати на себи бар доњу хаљину и појас. §. 17. Свештенику се строго забраљује косу и браду на кратко стрићи. § 18. Свештеници су дужни свакидашњом умереношћу својом у јелу и пићу, а нарочито држањем прописаних постова служити парохијанима својим добрим примером. §. 19. Свештеник се без крајње нужде не сме парничити ни с ким, а најмање са својим парохијанима, па ни друге подстицати на свађу и парничење нит их заступати пред судом. Свештенику је изнимно дозвољено у праведној ствари пред судом заступати само сироте и оне, који се под његовим туторством налазе. §. 20. Дружевни живот ме|у свештеницима треба да је пријатељски, братски т. ј. да узајамним поштовањем и помагањем негују искрено и право братољубље. §. 21. Светитеницима није дозвољено, да се међусобно парниче пред грађанским судом без дозволе својега епископа. §. 22. Одношај свештеника према представницима грађанске власти треба да је званично учтив и узајамно услужан. §. 23. Са сугра^анима својима треба свештеник да живи у слози и љубави. §. 24. Свештеник је дужан свакој законитој вероисповести својих сугра^ана одавати дужно поштовање а при том углед своје вере и цркве свагда најбрижљивије чувати и подизати. §. 25. Свештенику је забрањено издавати или уређивати политичан лист као и потпомагати било којим начином такове листове, који вређају религијозне и моралне осећаје хришћанске.

СИОа.^ 6 тр . 2 51.

§. 26. Свештенику је под најстрожијом казном забрањено стојати у било каквој вези са таковим друштвима или личностима, чији рад смера на рушење законитог реда и поретка у цркви и држави. б.) ЗА СЛУЖБУ. §. 27. Свештеници се разликују на старије и мла^е по следећем реду од нижега на више: 1.^акон (јерођакон протођакон, архи^акон) 2. презвитер (јереј, јеромонах, синђел) 3. протопрезвитер (протојереј, игуман, протосингел 4. архимандрит. Међу равнима по степену свештеничком или достојанству црквеном старешинство припада оном, који је пре на дотични степен рукоположен односно на дотично достојанство произведен. §. 28. Настојатељу манастира припада у његову манастиру безусловно старешинство према сваком свештенику, који није достојанством виши од њега. Тако исто припада окружном протопрезвитеру безусловно старешинство према свима паросима у његову протопрезвитерату макар било ме|;у овима и протојереја старијих од њега по произведењу. Не мање и пароху према оним свештеницима, који код његове цркве служе, припада тако исто старешинство, макар било ме^у овима и старијих од њега по рукоположењу. Иначе у сваком другом случају старешинство ме^у свештеницима равна се према главној одредби §.-а 27. ал. 2. §.29. Сваком свештеном лицу, које мау којем званичном послу заступа својега дијецезана, припада за то време старешинство према свима осталим свештеницима. §. 30. Одликовање црвеним појасом има се сматрати као признање неких заслуга по цркву и служи дотичном свештенику за украс и препоруку, ну оно за само старешинство међу свештенициманеодлучује. То исто важи за сва такова одликовања, којима се не постизава никакав виши степен свештенички или веће достојанство црквено. §. 31. По чину и достојанству мла^и свештеници дужни су од себе старијим свештеницима свагда и на сваком месту