Српски сион

Б р. 16.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 253

§. 47. Свака увреда, нанесена епископу од свештеног лица, казниће се каноничном строгошћу. §. 48. Сваки налог свога епископа у стварима црквеним и службеним дужан је свештеник безусловно извршити и свакој његовој одредби у том погледу покоравати се. §. 49. Без доиуста није дозвољено свештенику одсуствовати више од 24 сата од службе своје, а недељом и празницима пре подне забрашено је свештенику без велике нужде путовати. §. 50. Допуст од 8 дана може свештенику поделити дотични окр. протопрезвитер, односно заменик му; а за дужи допуст потребна је дозвола епископа дијецезана. §. 51. Осим случаја крајње нужде свештеник не може допуст наступити пре, него што му је тај званично подељен и заменик пристављен. §. 52. ГГрописи, који важе за допуст преко 8 дана, обвезни су и за окр. протопрезвитере и администраторе протопрезвитерата. §. 53. Свештено лице ако самовољно остави место службе своје, па се ни услед позива своје власти не поврати у одре^еном року, сматраће се, да је службу своју напустило и подпада каноничној казни. §. 54. Свештенику је забрањено, не само да у своју корист употребљава црквени иметак или ишта, што је својина црквена, него је и дужан да пази, да то ни други не чине. в.) ЗА БОГОСЛУЖЕЊЕ. §. 55. У храму и ван храма дужан је и властан свештеник свршавати само оне службе, које по правилима црквеним и одредбама црквене власти спадају у његов делокруг. §. 56. Свештеник, који се налази под суспензијом од звања, не може свршавати никакво свештенодјејство ван ако би му то његов епископ за извесне случајеве изнимно дозволио. § 57. Свако богослужење и молитвословље, које се обавља или у храму или ван храма, било као општа јавна молитва

или.по жељи и потреби појединих лица, има се свршавати у своје време, по уставу црквеном, тачно, уредно и побожно. §. 58. Сваки је свештеник дужан да се при свршавању св. литургије безусловно причести. Ако свештеник није спреман за св. прнчешће, строго му је забрањено, да свршава литургију. §. 59. Појање и читање свештеничко при свештенодјествима мора бити гласно (осим тихих молитава), разговетно без брзања и изостављања реченица и речи. §. 60. Свештенику је строго забрањено, да већ отпочето богослужење без крајње нужде прекине. §. 61. Свештенику је под теретом строге казни забрањено, да се при богослужењу разговара, смеје, непотребно осврће или ма чим забавља. §. 62. Ако два или више свештених лица заједно свршавају богослужење, имају се млађи, у погледу реда, безусловно покоравати наређењима старијег односно најетаријег међу њима. §. 63. За свештенике, који се при богослужењу у цркви налазе, а не чинодјејствују, одре^ено је место у столовима десне певнице, где ће, лицем окренути према олтару,један иза другог по старешинству, стајати. §. 64. Дужност је свештеника старати се за уредност и чистоту храма и црквених утвари и настојати, да се набави све што је нужно за храм било као намештај. било као предмет за богослужење, било као украс, и да све одговара по облику, материји н начину израде прописима, духу и доброме обичају православне цркве, а црквене књиге да су дозвољенога издања. У колико би у том погледу било каква неспоразума изме^у свештеника и црквене општине, одлучиће духовна власт. §. 65. Црквено одјејаније има бити чисто и цело, на што ће свештеник по потреби црквену општину упозоравати. §. 66. Свештенику није дозвољено, да у време, када се у цркви св. литургија свршава, на пут полази, ни да се на јавним местима ви^а. §. 67. Свештеник, који занемарује своје