Српски сион

Б р . 10.

„СРПСКИ С ИОН. "

С тр , 255.

§. 87. Против блажих казни као и строжијих под 1). нема призива и одмах су правомоћне. Против строжијих казни под 2.) и 3.) отворен је пут призива на вишу власт у року од 14 дана. Пресуде, које гласе на најстрожију казну имају се званично (ехоГГо) са свима овоодноснима списима вишој власти на одобреље подносити. §, 88. Ако је свештеник оптужен због тежег преступа, може он и за трајања саме истраге бити суспендован од звања и половине свих берива, која ће заменику припасти, §. 89. Посебна одређења за дисциплинарни поступак и пословни ред конзисторијгз, и митроп. црквеног савета садрже се у посебном судском поступнику. §. 90. Свака дисциплинарна казна повлачи за собом неке последице. Последица је блаже казне, да кажњени свештеник не може за годину дана: бити одликован, ни припуштен у кандидацију на боље место, ни препоручен за какову припомоћ. Последица је строжије казне, да кажњено свештено лице не може за три го-

дине дана добити у претходном параграфу означене погодности ни одличија, а изгубљено једном одличије не може се задобити пре 6 година. Последица је најстрожије казне, да губитком места службе кажњено свештено лице не може за пет година добити стално звање, а губитком црквеног достојанства кажњено свештено лице лишава се тога коначно. §.91. Кажњеном свештеном лицу, ако покаже довољне плоДове покајања, може се отпустити како један део казне тако и последица њених и то: а.) Код пресуда конзисторијалних може епископ отпустити кажњеноме половину досу^ене казне и последица њених. б.) Код призваних пресуда конзисторијалних односно код пресуда митрополитског црквенога савета може митрополитпатријарх отпустити кажњеноме једну трећину досу^ене казне и половину последица њених. ИЗ СЕДНИЦЕ ПРАВ. СРПСКОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГА СИНОДА, држане у Карловцима 29. марта (10. априла) 1899. године. ГЕОРГИТЕ с. р. ПАТРИЈАРАХ.

ПРЕВИШН ј Л ОДЛ^А: На предлог Својега министра-председника одобравамо у дне 10. априла 1899. године држаној седнипи православног српског архијерејског синода карловачког донесена дисциплинарна правила за свештенство у опсегу православне српске митрополије Карловачке с тим, да се у 5-ој тачци 86. §-а ових правила споменутом казном, анатемом, без претходно полученога Нашега саизвољења, не може нико обложити, даље, да се под посебним судским поступником, споменутим у 89. §-у ових правила, имају разумети одредбе године 1782. превишње установљенога Устројства Конзисторија (8уе1ета сопз181опа1е) и најпосле, да задржавамо могућност рекурирања на Нас против црквеног дисциплинарног суђења и Своје право уништења. Дано у Бечу 5. марта 1900. године. Франц Јосиф с. р. Коломан Сел с. р. За верност преписа: За верност иревода: Павле Њири с. р. (М. II.) пг. Лаза СенулиЋ с. р. управитељ пом. ввања. нар. цркв. тајник. Високом Наредбом Његове Светости господина патријарха од 16. (29.) априла 1900. бр. М. 197., упућеном архидијецезанској и осталим епархијским конзисторијама и МЦСавету, одређено је, да превишње одобрена, напред обнародована дисциплинарна правила ступају у живот са истим, т. ј. данашњим даном,