Српски сион

Бр. 16.

„ОРПОКИ

сион. в

О тр . 257..

под теретом прародитељског греха, ироклетог насљедства. .. Ох да чудие смрти, страшне нриповести! Онај духовни горостас у људском телу, који је госиодарио над силама природиним, који је шибао море, нретио бури и ветровима ; онај свемоћни лекар, који је видао сваку рану и тела и душе и лечио сваку болест и сваку невољу, од кога дрхтаху и силе демонске, предаје се у руке слабачких људи и умире својевољно. Људи се з^розише, шта учинише; земља је дрхтала од ужаса и тресла се из основе своје; сунце се сакрило, да не гледа иеправду, досад невиђену: а храм јудејски почиње да паца са завесом својом . . . Ох да знамените и велике повести! Историја света није забележила догађаја, који би тол'ко трага оставио у свету, као што оставише чудни дани ове седмице са Беликим Петком. Јудеји изневерише нредања и залуташе. Нанустише давно жељенога цара и Месију свога на крст нриковаше. За мало, па ће започети крвави листови у њнховој повесници и поЕесница ова не ће имати да запише ничега доброга, до ли рат и гонење, неслогу и немир, мржњу и нрезреност. До данашњег дана лута Јуда, вечити нутник, без огњишта, д жовипе; јури ио свету неуморно, свугде је и нигде неје, нрезрен је и гоњен и смирити се никако не може. Тако силпо одјекнуше оне речи; „Крв његова на нас и на децу нашу !" С друге стране крв ова доиела је свету тол ; ко среће, тол'ко благослова! Из прободепог срца Христова нојурише бујни вали вере, љубави и паде, свет овај пренородише и лице землЈИ обновише. Ове силе небесне, које су на земљу донесене; ово цвеће, побрано на пољима рајским, и пресађено у вртове душа наших, пало је као мелем иа душу бедпога човека, у замену дрвета живота, пекад с рајем изгуизгубљеиог. Вера је осветила и оснажила ум; Љубав је срце испунила, задовољила и укренила; а Нада је страсти иотиснула, во.љу утврдила и на иут извела. Основано је на земљи царство иебесно, рај овога

света, Црква Христова, као увод, спрема и пут за рај други, Цркву небесну. Колико је дакле данак овај гужан, толико је славан и знаменит! Искупљен је род људски од проклетства и накла; свршило се најзнаменитије дело, спасење свега света.. . Када се радо и благодарно сећамо других мање знаменитих догађаја, како да се не сећамо овога, како да га бришемо из намети наше, кад посљедице дана данашњега очима гледамо, сретно уживамо ? Хајдемо дакле сви скупа, који смо овде, до онога доба када, и места где се ово догодило! Хајдемо до оног красног луга на подножју горе јелеонске по вијугавим оним стазама, крвљу најсветијом понрсканим, до оног знаменитог брежуљка на домаку Светог Града, до оног страшног стратишта, г.розне Голготе, где се велико дело славно извршило ! Зауставимо се онде и станимо пред крстом Снаситеља нашег! Измучено и силно ишибано тело Христово виси разаието са грозним ранама на рукама и ногама на омари ведрог налестинског дана. Оно сјајно лице, којега је. ноглед сваког разведрио. оснажио, утешио, — трњем увенчано; опе очи, кроз које је доброта душе гледала — заклонл:>ене ; оне руке, које су само помагале и сав свет грлиле — на крст приковапе; оно срце, које је свет усрећило, — копл>ем прободено. Болови, које је Спаситељ на крсту нретрпео, били су ужасни. Свети оци црквеии тврде, да ове муке не беху обичне, јер је Господ Исус Христос примио на себе грехе свију л.уди од Адама до краја света и века и за све те грехе уједно морао је страдати. Колико се до данас догодило страховитих безакоња људских, греха и светогрђа и колико ће се и каквих ће се све још догодити! И за сва та недела претрпео је праведну казну Госнод на себи једиоме. Муке се ове пе даду описати, нити представити. Овако веле св. оци наши, али и данашњи стручњаци, ле ■ кари и природњаци болове Христове јасно иотврђују. Ненриродан положај тела на крсту