Српски сион

С тр . 258. _ „СРПСКИ СИОН." Б р . 16.

кроз дуже време био је узроком, да је крвоток непотпун постао. Ова околност као и та, да је тежина доле привлачила тело и да је цело тело било затегнуто, изазивало је силне грчеве и запаљења у многим мишићима. Макне ли се само распетник, осете се страховити болови на свима овим деловима, а особито на нрободеним удовима, који су пуни осетљивих живаца и који се на ваздуху такођер заиалише, помодрише и носле поцрнеше. Крв из леве коморе срчане неје могла довољно да отече у рањаве и затегнуте удове, него је јурила у главу где је не свест и страшну главобољу допринела. Ова препуна лева комора неје могла иримити у себе крв из десне коморе, стога се осећао велик терет на срцу и силна се крв у плућима накупила, ге је грозила опасност, да ће срце препући или да ће се распети, од крви угушити. Ови болови бивали су све јачи и силнији, у колико је и дисање бивало све чешће и краће, јер при сваком даху мицало се тело и болови се нонављали у све јачем и јачем обиму. Осим тога и силна жеђ морила је распетога, која обично долази због изгубљене крви тела рањенога. Страшне муке доиста! Погодише у истини предсказивања, да ће болови Спасови бити тешки као земља и дубоки као море! И у том грозном стању издржао је мирно и трпељиво, и љубав га неје наиустила. Он се моли за непријатеље своје; нрепоручује мајку своме милом ученику, опрашта грехе разбојнику и предаје дух свој Оцу Небесноме. Али погледајмо ону женску прилику код крста, која мора бити да тешко страда и силну тугу у души осећа. Бледа лика, полуотворених очију и заваљене главе наслања се на руке својих пратилица, пола у несвести. Руке очајно крпш, грчевито се креће, а груди јој се тешко надимљу. Нечујко тихо шапуће и дубоко јеца. Час по избије из груди силан врисак и кукњава, те срце нара и душу потреса. „Авај јадној мајци! Авај сињој кукавици! Где зађе доброта твоја? Авај чедо мило и љубазно! Што зађе светлост од

очију мојих ? Где си свете слатки, снаго и утехо, надеждо и животе мој, радости и весеље моје?" „Срце ми се кида; душа ми је сломијена. Слатка душо моја! Зар да више не слуша мајка твога слатког гласа из медених уста твојих? Зар да не гледам више доброту срца твог?" „Мач је прошао кроз душу моју и погодио срце моје драго. Срце ишчуиаше бездушни и немилостиви људи. Душа моја, срце моје, свет мој, снага и утеха, надежда и живот, радост и весеље моје! Све је јадна мајка изгубила. Очи моје нролише море. уста су моја пуна горчине, утроба се моја преврнула а срце се распукнуло. Авај јадној мајци, авај сиротици!" Тако је ридало и кукало срце мајчино, које је много имало да претрпи поред све снаге и величине своје. Гледати сина јединца на крсту жава у мукама самртним и страховитим и не знати помоћи му, то беше ужасно. Сама помоћ Божја утврдила је душу њезину, да не свисне од бола и јада... Остаиимо, љубезни! овде, код крста; ту је тако добро души нашој! Немојмо вћи одавде, него пример овај на крсту у памети дубоко урежимо ! Посматрајмо највећег мученика, то ће бити нама од користи. Гледајући у њега оснажићемо се и излечити од болести душе наше. Као што је Мојсије у пустињи начинио змију од туча и на крст је разапео, те позвао народ, да сви у змију гледају и да се избаве беде и невоље: тако и ми гледајмо на распетог Спаса и спашћемо душу своју! Ходите амо сви ви, који сте болесни од гордости и сујете погледајте горе на крст на скромност највећу и излечићете душу вашу! Када се он понизио, ко се сме гордити? Ходите само! Од ове болести можете вечито пропасти. Што више главу дижете, све ниже падате. Лечите се, снасавајте себе! Гордост је извор силних зала и силног проклетства. Она је почетак грехова. Због "гордости анђели постадоше ђаволима, због гордости падоше Адам и Ева и страшно зло на свет навукоше. Ходите и ви, који сте се навикли мр-