Српски сион

бр. 16.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 259.

зити и који се гневом опијате, те разум губите и брату своме свако зло чините! Погледајте на распету Љубав и утишајте се! И ви који сте мекушци и нејаки, који се љуљате к'о трска у пољу, те веру и уверење лако напуштате и мењате. И сви многобројни, који се бојите од света, да будете добри. Који не смете цркву похађати, тајне свете примати, молити се и дужности свете извршивати, да вас свет не би исмејао, оговарао и презрео. Погледајте горе и оснажите се! Али где си ти сиротињо ? Тебе траже данас очи моје. И еви ви, којп живите у беди и невољи и патите много од света и накости људске. Приступите крсту, утеш'те се и издрж'те! Патња ће донети победу, а мука радост и смрт васкрсење. Патње су од Бога дате, да би окусили људи крста Христова и муке његове да би уважили. Патње су од користи ио душу и срце. Као што гвожђе, кад нрође кроз ватру, постане јаче, тако и душа наша. И оно срце, које неје иатило, које није никад ударано ударима судбине, и неје ломљено и стискивано болом и јауком, неје снажно и не може бити сретно ни овога ни онога света. Велики људи постали су таки у школи беде и невоље. . . . Гледајте горе сви ви, али гледајте дуго! Гледајте дотле, док вам сузе потоком не нојуре из очију ваших! Ако вам то за руком пође, спасеии сте. Знајте да су сузе ове проклетство и рђу с душе ваше спрале; знајте да сте ослобођени од зла највећега. Нрекинули сте везу са гресима старим, прекинули сте са грехом у нрошлост сузама покајања. Али неје доста с тиме. Прекините с грехом и за будуће и одлучите се овде под крстом Спасовим, да ћете зло свагда избегавати и од недела клонити се, да не ћете распињати Спаса и ране његове зледити. За тим отидите исповеднику и грехе своје ка/ките и савест своју у ред доведите, Ако тако урадите, опазићете за неколико даиа, да је душа ваша из смрти ускрсла заједно са Христом, оснажена, освежена, зановљена. Тада ћете управо живети и смрт ће за навек изгубит' жаоку, а иак о победу.

Тада ћете показати, да је искрена данашња служба ваша, у спомен смрти Великога Мученика, Спаситеља Нашег, којега се крсту клањамо и клањаћемо се свагда, којега страдања данас величамо и величаћемо свагда у вечности. Амин !

Православно морално учење и неколико приговора против њега. (Наставак) На стр. 109. „Правосл. Моралке" продужује се побијање приговора: „да је наша молигва излитна и без цели, пошто Бог и онако зна наше иотребе". На тој страни су за тим са црквеног гледишта у главним потезима наведени разлози, с којих се ми при свем том Богу обраћамо, те је разјашњена сврха т. зв. „просителне молитве". — Даље на 109. стр. налази се одељак нод насловом: „ Својства и услови усмене молитве ", па се разлаже, да није довољно, да се само „устима и уснама" Богу молимо, него да молитва треба да потиче од срца, и да ум мисли о речима молитве; иначе је молитва само речима узалудна и Бога недостојна, јер сам Христос Спаситељ такову молитву осуђује речима: „ Ови људи приближавају се к мени устима својим и уснама иоштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене; но залуду ме иоштују" (Мат, 15, 8. 9.). Пошто у овом одељку има још две тачке, које су са гледишта хришћанске науке разјашњене, и г. критичар не наводи изрична приговора иротив њих, — то не можемо о 109. стр. даље говорити, јер не знамо, шта се уираво г. критичару на тој страни не свиди ? На 110. стр. говори се у тачци г), да се треба Богу молити непрекидно , ако и не добијемо одмах оно, за што се молимо, т. ј. ако нам Бог и не испуни молбе одмах после првога прошења, несмемо престати даље се молити, него треба молитву и даље да продужимо, јер сам И. Христос вели: „ Како се треба свагда молити Богу и недати да дотужи " (Мат. 18, 1.); па даље на истом месту продужује Христос, какоје судија уважио молбу удовичину за то, што га је непрестано молила (види Мат. 18, 2—7.); а за тим говори Спаситељ о значају постојане и непрекидне молитве, наводећи пример о два пријател.а (Ј1ука, 11, 5—10.). Најпосле И. Христос нрепоручује иостојану молитву речима: