Српски сион

С тр . 260.

.СРПСКИ СИОН".

Бр 16.

„Сгражите дакле једнако и молите се Ђогу" (Лук. 21, 36.). Што се тиче речи св Нисма: Жолите се Богу без престанка, јер је ово воља Божја у Исусу Христу а (I. Сол. 5, 18.), љихово право значење тумачи се на 110. стр. у иримедби. То тумачење ево како нотврђује св. Јован Златоусти: „Не говори, да за човека, који је цели дан забављен послом, није могуће ненрестано нроводити у молитви. Могуће је и те како лако! У молитви нису нужни толико звуци, колико мисли, не подизање руку, колико узношење ума и увутарње расположење" („0 молитви" беседа 2.) А св. Василије Велики тумачећи значење тих речи вели: „Силу молитве треба иоказати у духовном расположењу и добрим делима, која се продужује кроз цели живот. У течају целога живота приближуј се Богу, како би ти цели живот био неирекидпа молитва". (Т. V. стр. 177 — 178). Најпосле св. ан. Павле пише: Еоесцима: „ Молите се Богу духом без престанка" (Е ф . 6. 18.). Као што се види, сви захтеви „Моралке" на 106. 109. и 110. стр. чисто хришЛанског су иорекла а утемељени на јеванђеоској и аиостолској науци. Г. критичар побија важност и оних захтева хришћанске „Моралке", који су наведени на 166. стр. Ако број 166 ниЈе штамиарска шгрсшка, онда не знамо, на што би се ириговори критике на тој страни имали односкти? Тамо је говор о томе, како треба хришћанин да се чува блуда п телесне нечистоте, на се набрајају прилике, које човека могу навести на телесну нечистоту, као: рђаво друштво, бестидни разговори, књиге неморалног садржаја, бесрамне слике, забаве, у којима се не иази на стид и моралну чистоту, лакоумно и неоирезно дружење са особама другога иола, неумереност у јелу и нићу и т. д. Пошто нам нису изрично наведени директни ириговори против ових захтева, — не можемо о 166. стр. ни говорити. Даљс ирелази г. критичар на слободну вољу, па вели: „исто тако налазимо ненравилчости у тумачењу слободне воље и убројивости људских дела Ствар стоји тако: да ли човек има слободне воље, или ју нема, иитање је, које на утеху писца није ни међу природњацима ни исихолозима решено, и о којем има велика препирка Тако је и ово питање нрепорно; али нас „Моралка" овом нриликом не изводи из лавиринта,

него обратно, уводи нас у исти. Најбољи нам доказ пружа излагање на стр. 53, 55 и 151. Прво се говори о делима која слободна волм ствара , за тим долазе „страсти" и „грешне склоноети", које на наше одлуке имају страшног уплива (стр. 152 ), а најпосле долази ,света воља, божја, која одлучује у супрот свима запрекама". Г. критичар као што видимо налази се у лавиринту у нитању о слободној вољи с тога већ, штоје ово нитање преиорно међу ириродњациЛа и психолозима; а пошто није добро упознат са учењем иравославне цркве о слободној вољи, њеној садањој каквоћи, благодати Божјој и одиошају међу њом и слободном вољом, то му је и у „Моралци" нејасно деловање људске воље, на коју утичу страсти и грешне склоности и Божја благодат. — С тога ћемо у главпим потезима изложити учење иравославне цркве о слободној бољи у човека, о сметњама, које му у вршењу добра на путу стоје и о условима, од којих зависи морално деловање људи. Почећемо нешто издаље. Главне душевне силе, од којих завиеи морално деловање људи, јесу: савест , као м<>ћ, којом човек разликује добро и зло, и слободна воља, иомоћу које човек може одлучити, шта ће и како учинити. На тим двема силама почива и одговорност људи за своја дела; јер еавест казује, шта је добро, а шта зло; а слободном вољом може човек да одабере и учини једно или друго. Међутим, ако човек нема слободне воље, него ако ради оно, што мора, онда он није одговоран за своја дела, другим ре«има: нема добра и зла, па је онда неумесна и награда и казна. Према томе би били излишни п морални прониси, и државни закони и судови; јер ако човек не ради по слободној вољи, — онда за своја дела и не одговара: Јасно је дакле, да је елободна воља главни темељ , на комо морални живот људп почива. 0 ексистенцији слободне воље у човеку сведочи осим наше непосредне свести и искуства, Св. Писмо и старога и новога завета, и то како индиректно, нронисујући човеку извесне дужности и обећавајући му за вршење истих награду, а за преступање претећи казном, тако и директно нарочитим речима. Тако читамо у V. књизи Мојсијевој ове речи Божје: „Гле изпесох иреда те живот и добро, смрт и зло; зато избери живот, да будеш жив ти и семе твоје " (V. Мојс. 30, 15. 19.) А Премудрп снн Сирахов