Српски сион

б?. 16,

„орпски

СИ01. К

отр. 201.

каже: Бог из иочетка створп човека и остави га власти његове воље: ако будеш хтео чувати заиовеети и Богу угодну веру држати. Ставио је нред тебе воду и огањ, на што хоћеш пружи, руку евоју. Пред човеком је живот и смрт, што му се буде свидело, даће му се" (Сир. 15, 14—18.}. — У новоме Завету, у Јеванђељу Матејеву, рече Христос Спаситељ неком младићу: ћ Ако хо%еш да будеш савршен, иди, иродај што имаш и раздај сиромасима, па хајде замном" (Мат. 19, 21.), показујући тиме, да човек својим делима слободно располаже. А у Јеван1)ељу Јованову говори Христос Јудејима: „Моја наука није моја, него Онога, који ме је послао. Ко хо%с његову пауку творити, разумеће, јели ова наука од Бога" и т. д. (Јов. 7, 16. 17.). Ексистенцију људске слободне воље потврђивали су и оци и учитељи цркве. Блажени Јероним пише: . Пог нас је створио са слободном вољом, те нао никаква нужда не гони ни на врлину, ни на грех. Јер где је нужда, ту нсма ни нлате" (Сопћ\ Ј оуш . Пћ. 3. п. 3.). Сад настаје иитање: шта смета људима, да у вршењу добра и моралном животу нанредују? На то нам одговара наука православне цркве ово: и данашње наше стање на земљи не одговара оном високом достојанству, којим је Бог човека одликовао при створењу и оном великом одређењу, ради кога га је Бог створио. Узрок томе лежи у својевољном удаљењу човека од Бога, услед кога је преступио Божју заиовед (Бб1Т . 2, 16 — 17. и гл. 3.); те се од тада лиишо првобитнога савршенства, те му ваља само трудом и постојаном борбом с разним сметњама постизавати своју сврху. (Наставиће се.)

Карловци, 11. (24.) априла 1900. Пошто је Његовој Оветости, преузвишеном господину патрвјарху Георгију дошло до високога знања, да дрквене општине у Архидијецези желе Његову Светост о свечаностима на г 1оурђев Дан ноздравити својим депутацијама, то смо овлаштени изјавити, да Љегова Светост тога дана неће моћи примати депутације изван Карловаца, него се у Архидијецези има строго посту пети по изданој од иречасне Архидијецезалне Конзисторије овопредметној наредби од 28. аарта (11. априла) о. год. Ас1 Бр. К. 290/149. 1900.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (На дан Светлог Васкресенија) о јутрењи п на св. лптургији богослужно је у саборвој св. Никодајевској цркви Карловачкој, св. иатријарх Георгије, уз асистенцију впреч. г. архимандрпта Крушедолскога Анатолија ЈанковиЛа н осталога дворског и месног свешгенства. Г. архимапдрпт Анатолије је на св. литургпји и проноведао. Иосле св. литургије благоизволео је Љегова Светост, преузвишени госиодин патријарх Георгије, у двору Своме најмилостнвпје. прпмнтп многе честитке свију власти, проспегних завода и осталих корпорација. (Његова Светоот), преузвишени господин, патријарх Геогије, отпутовао је у прошли четвртак у Будимпешту а вратио се у своју резнденцију 16. (29.) априла о. г. (На Белики Петак) проповедао је ове године у саборној св. Николајеввкој црквп Карловачкој професор Богословпјс цротосинђео г. Иларион Зеремски, а у св. Воведеиској (горњој) цркви професор Богословпје цротосинђео г. др. Геортије Летић. Епискон Антоније Нака.) Поводом смрти блаженоупокојенога умировљенога епископа Темишварскога Антонија Наке издала је пречасна Архидијецезална Конзисторија на иодручне управе манастирске и парохијска звања налог, да смрт његову имају у г.елико звоио огласити, кроз три дана, у звона звонити дати и име његово у црквеви диптихон убележити. На патријашком двору п иа Богословији истакнуте су црне заставе. (Двадесетпетогодишњица пчелара Јована Живановића.) Поред свога неуморнога рада професорскога, и књижевнога, латио се је, пре двадесет и пет година, врлп професор и познати књижевник наш Јоваи ЖивановиИ и поља пчеларскога. Као при сваком, и на овом је послу исграјност и спремност његова пожњела велике успехе. Нрофесор Јован ЖивановиЛ је освојио себи име оснивача рацијоналнога пчеларства у нашем народу. II својим узорнпм конванлуком, и живом речи, и пером, пропагисао је он ту, и лепу и корисну, грану економије. Великом броју ученика својих, особито у млађем свештенству, омилио је пчеларство, спремио га за њ и за ширење