Српски сион

Свд?. 262.

„српсКи сиоа. 6

В р . 16

његово у народу нагаем. Рацијонално пче ларство захватило је данас корена у српском народу. Оно има данас и свој орган у „Српском Пчелару", има своја удружења. Све је то заслуга професора и нрвога рацијоналнога пчелара српског Јована ЖиваповиИа. Погледајући на успехе свога двадесетпетогодишњега рада пчеларскога, г. Јован ЖиваповиЛ може са задовољством прославити ту двадесетпетогодишњицу. Са радошћу је и ми поздрављамо и кличемо јубилару : Слава му ! Хвала му ! Бог га живео! У Србији. (■ј* Јован Ђор^вви!.) У Веограду је, баш на сами дан Васкрса, пренинуо један велики син српског народа, узоран родољуб, ветеран књижевник, умиро • вљвни професор Вежке Школе — Јован Ћор/Јеви/1, од милоште названи „Фотер". Рођеи је у Сенти 13 новембра 1826 године. Његов књижевни рад отпочиње 1842 г. Своју друштвену каријеру отпочео је као дијурниста у канцеларији тадањег великог жупана Сомборског Исидора Николића, но брзо је оставпо чиновнички живот, јер је за њега имала дражи школа, наукн, књижевност, и јер је осећао да је чиновничка канцеларија за њега веома стешњен свет. 1852 г. доЈ?е у Нови Сад, за професора гимназије. За школу, као професор, за Матицу Српску као њезин секретар и уредник Летописа, за Позориште српско, као његов отац, за књижевност, као вредан и спреман раденик, за цео народ евој, као идеалан родољуб, учинио је врли покојник много, много. Оквир овога листа и сувише је мален, а да би могао дужним признањем обухватити и једну грану његова обилна и светла рада. Зато пред гробом врлога покојника само скидамо капу, те са уздахом над малим бројем таквих родољуба и раденика, као што је био Јован Ђорђевић, спајамо дубоку захвалност њему, који је такав заиста био сав. Хвала ти врли покојниче на свему, што си народу своме привредио и дао. Слава Јовану Ђорђевићу и вечан му сномен! Разне белешке. (Јубилеј). Познати наш композитор и заслужни коровођа Панчевачког српског певачког друштва г. Мита ТоиаловиЛ, прославио је други дан Ускрса, 25-годишњицу свога уметничкога рада. Срећиа му била прослава та и не последња! Слава му! (Промена календара 7 Румунској). Румуни су се служпли старим календаром, као и ми Србп и

Руси. Сада је поеланик Козаческу поднео румунском законодавном телу предлог, којп се састоји из ових точака: 1. 1900. год. јули 1. да се у целој Румунској сматра као август 1. и од тога дана да се григоријански календар за важећи сматра и да се по њему рачуна и у грађанским н верским стварима. 2. После 19-ог јула илају се рокови, расиравни дани који су установљени по старом систему, а пре стунања у живот новог законског предлога, датирати по новом систему. 3. Народни и црквени празници за то и даље носе старе датуме. Уз тај предлог прикључили су као тумачење један меморандум, којп су израдили три члана академије наука. Какве ће судбе бити овај предлог — скоро да је лако погодити. (Хриш&анство у Китају). Велику је пажњу обратио на себе извештај главнога агента америчкога библијскога друштва у Китају, Гајкеа. Извештај разјашњава, у чему се састоји реформаторскп покрет, који је тамо поникао и неочекивана реакција царице — матере. „Усамљен у своме дворцу, говори Гајке, млади цар пао је под утецај реформаторскога покрета, и услед тога окупио је око себе људе са самим напредним и прогресивним тежњама, и помоћу њих обнародовао је низ указа, који ће га учинити бесмртним, па ма какав био исход садањег реакционог покрета. Међу његовим прописаним или одобреним реформама налазе се: уређење универзптета у Иекннгу за предавање западних паука избор друштва, које ће на китајски језик превађатп дела пзвесних наука, напуштање непотребних дужностп (служаба), решење, да се у иноземство пошљу младићи манџурски да се спреме за издавање новина с либералним ирограмом. у својству официјалног државног органа, и најзад, покровитељство хришћанству. Односно овог потоњег питања цар је дошао дотле, да је са својим саветницима почео расправљати питање, није ли нужно да се прими хришћанетво и да се оно учини народном релиђијом. Он је свакп дан посвећивао многе часове изучавању Виблије и свакоме из двора беше познато, да се он често повлачио у крајње собе двора и ту се предавао иолитви хришћанскоме Вогу. У време кад се он молио Богу, стражи беше заповеђено, да га ни под каквим изговором и никаквим поводом не прекида у његовом побожном послу. Једном га један од његових министара заиита,. што он мисли о западној релиђији: Цар одговорп: „Што је то релиђија? Друге релиђије, сем Вожанствене, нема. Ако је теби позната друга, драго ће ми бити, да ми ју објасниш." Цар је заједно са неколицином својих блиских био потпуно убеђен о истини хришћанства п