Српски сион

Бр. 17.

В СРДСКИ СИОН."

Стр. 269

Мудрог Павла, великог Стевана! Том се храму темељ благосиља И Господ се у помоћ позива Јер на Њему све што јест почива! Њиме креће, што небу полеће; Њиме бива, што Ђорђе оснива; Њиме дише, што за вечност пише А што пише ори се све више Бог да живи Франц Јосифа Првог, Који штити, чим се Србин кити, Чим се кити, оним и поноси;

Чим поноси славно име носи, А да трепти и блиста и сјаје, Кроз све српске даље нараштаје! Бог да живи Ђорђа патријара, Који диже да је Богу ближе, Који ради а да се сагради, И подичи име Србиново! Нек се ори од мора на море Испуни се српска жеља стара, Бог да живи Ђорђа патријара! Јован СимвоновиЋ-Чони-к

СЛШ ШРШРХУ ГЕОРГИЈУ БРАНКОВШН Српском Сиону ће данас отпочети, а сутра ће зору да пробуди и лепоту милога Ђурђевскога дана да подичи славл>е српског патријарха Георгија БранковиКа. Седамдесет година родољубива живота и у њему десет година мучна, али светла и радена патријарховања Његова, припадају целој нашој цркви и народу њеном. Епохално дело родољубивог доброчинства и архипастирске љубави, које ће ГБегова Светост, патријарх Георгије ЕрашсовиИ, да учини сутра и да га запише у историју цркве и културну књигу народа Свога, постаће драгоцена својина целе те цркве и народа, украс и понос Митрополије Карловачке. И зато ће сутрашње славље бити не само дична слава узвишенога Слављеника, патријарха Георгија БранковиИа , него п историјско славље Мптрополије Карловачке и у њојзи православне српске цркве и народа. Славље, које ће историји њиховој златан лист исписати. Прославићемо га, како је то родољубива смериост узвишенога Слављеника дозволила и колико је данашње стање нашега народа способно, да ода пошту и признање, хвалу и захвалност: Поглавици цркве, првом сину, највећем достојанственику, највреднијем посленику, најјачем заступнику, најискренијем пријатељу и највећем добротвору — цркве нам и народа, њихове школе и просвете, њихова напретка, славе и будућности. На прослави тој биће славља п свечаности разне, а говорници и честитари ће се такмачити, да што видније изнесу мисли и осећаје своје о значају рада и величини дела узвишенога Слављеника. Сви заједно хтети ће вољно да славу патријарха Георгија БранковиКа подигну до заслужене висине и обаспу сјајем, којп јој припада. Но све ће то бити ипак испод оне висине, до које сама дела подижу људе. Све ће то битп тек бледа слика онога нимбуса, који великане увенчава вечном славом подвига њихових; бледи зраци онога сјаја, који одсјајује тек у огњу благодарности, што га историјска доброчинства и епохална дела пале и распаљују: у души и срцу племенитога,праведнога и благодарнога потомства. И ме1>у сувременицима, ко је год у цркви и народу нашем способан да иризна врлине, да се поклони заслугама и благодарним покаже доброчинствима; и ко је год кадар, у разумевању положаја на патријарашком престолу нашем, да правилно схвати и праведно оцени у положају томе многоструку и велику радњу данашњега патријарха Георгија БранковиЛа , сваки ће тај са пијететом признања и захвалности учествовати, ма на који начин и ма где био, у сутрашњем слављу своје цркве п народа и с њима вечно спојенога живота и рада патријарха Геор-