Српски сион

В р. 18.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 297.

Додатак 18. бр. „Српског Сиона" <5ити светли и вечити споменици великога родољубља Ваше Светости а одличне способности Вашега архитекта Владимира Николића." баха 1ос[иип1ш! — У здравље српског уметника Владимира Николића. Срећан му <5ио рад! 0ва ,је здравида изазвала бурни аплауз, којји .је значио гласну осуду безобзирних нозватпх нападаја на честитога г. Николића. Иосле завршенога обеда држана је у великој гимназијској дворани свечана седнида богословскога књижевнога друштва „Слоге". Дворана је била дунком иуна. Еад је узвишени Слављеник пролазио ходницима гимназијским ц ступио у дворану, праћен је и дочекиван тријумфалним овацијама. Сва публика је устала са седишта својих, богословски кор интоновао „Ис пола ети деспота", а узвишени СлављенЈн; радосно је благосиљао све присутне. После отневане молитве „Оче наш" поседасмо, а председник „Слоге", богослов Панша Бикицки, отворио је лепим кратким поздравним говором свечану седницу. Затим је члан друштва богослов Јовап ЧудиЛ прочитао свој красан језгровито и умно написани, говор, што га напред доносимо. Говорник је често био прекидан усклицима и одобравањем а при свршетку говора награђен општим допадањем. Седнпца је завршена лепо и одушевљено отпеваном химном Његове Светости, узвишеном Слављенику, и завршном речи иредседниковом. Ова је сецница била не само свечана, него сјајна и достојанстена. Омладина богословска, чланови друштва њихова, осветлаше себи образ и доказаше, да су на впсини оних нада, које се у њи полажу. Честитамо им на овом успеху и желимо уздржљивости. Евала им! ■Еако дочекан и допраћен, тако је и испраћен био узвишени Слављеник, са ове свечане седнице, френетичким усклицима и овацијама, које само отворено срце и чиста душа манифестовати може, у свесном поносу српском и искреној спновњој радостп у слављу свога Патријарха Слављеника. Тачно у 8 сахати у вече отпочео је свечани концерат, што га у славу узвишенога Слављеника приредише у гимназијској дворани певачки корови — богословски, гимназијски и

Еарловачког српског црквеног певачког друштва са нрограмом, који раније саопштисмо. Сввчани концерат одржан је ио утврђеном програму тако сјајно, да напш Карловци још пису видели такога сјајнога кон» церта, изведенога од почетка до свршетка уметничком вештином вољно и одушевљено. Одабрана публика, међу којима је цвет красних госпођа и девојака, иснунила је дупком велику гимназијску свеиану дворану, школску дворану што је до ње и цео пространи стеиеник испред дворане. Еад је у 8 часова дошла ЕБегова Скетост, преузвишени натријарх Георгије, а с њиме високопреосв. епискоии Лихаило, Лукијан и Житрофан , иреузвишени барон Федор Николић и иресветли г. Васа Ђурђевић, дигла се публика са својих места и иоздравила је Слављеника одушевљено бурним клицањем : живео патријарх Георгије! На искићеном подиуму по.јавио се лик красних младића у свечаном руху — слушаоци нашег богословског училишта, који одушевљено и складно а из нуних груди отпевашеНз. Светости химну, коју је спевао богослов Владислав МаксимовиИ, а компоновао је заношљивим, свечаним напевом вредни проФесор Дугаан Котур. Кад се стишало бурно тапшање иублике, ступио је на подиум Васа ВујиИ управитељ наше гимназије, те је својим тихим, смишљеним начином обележио кратким говором културни значај данашње светковине, на је тоилим поздравом узвишенога Слављеника уплео још један леп цвет у лавор венац онога тонлога признања, којим је данашња светковина дивно увенчала седу главу љубљенога Првосвештеника. Иза говора управитеља стунила је на позорницу гђца Олга плем. Микови^, проФесорка уметничкога певања из Беча. Овој врлој Срнкињи, сирочету покојнога сремскога поджупана Јоце илем. Миковића, ЕБегова Светост патријарх Георгијс нодаривао је две године дана стипендију из породичне закладе Миковићеве, те јој омогућио: да са сјајним успехом доврши конзерваторију у Бечу. Младу уметницу краси отменост њезине скромне појаве, а први звуци из њезинога школованога грла, показаше нам, да имамо пред собом праву