Српски сион

Број 18.

„(ЛЧ1СКИ СИОИ"

Отр. 299

жествујте днес всја љубјашчи Сиона. Славјансков лик баш дивно поји, али Котуров лик је свежином гласова, финим ниансирањем и једром складношћу израза карактера песме иадмашио Славјансков кор. Овако се дивно иикад није нојало у Српскоме Сиону, да човеку чисто расте коса од милине на глави. Занесена публика није могла доста да повлађује и проФесору Котуру и његовим певачицама и певачима. Овако појање служи врсном уметнику коровођи г. Душану Кошуру на велику част. Кад се стишало пљескање изиђе на позорницу младић витка стаса и отмена држања. — Беше то Лаза ИстовиК Чикастевин. Лаза је по матери својој, гђи Јустини Поповић, сестрић славнога српскога комнозитора Корнелија СшанкоеиЛа , син јединац у оца Чика Сшеве В. ПотвиЛа, управитеља Текелијанума. Лаза је даровит учепик проФесора Јухаса, чувенога мађарскога пијанисте у Будимпешти. — По нрвим звуцима, које је лаком руком измамио дивноме гласовиру* познадосмо, да ће нам 8сћШ-ову тешку композицију Сагпеуа1 Мј^поп одсвирати свирач, који је дорастао овој тешкој али лепој, правој уметничкој композицији. Лаза Поповић Чикастевин свирао је лако, лепо, са меким нагласком и финим нијансирањем, топлином која загрева слушаоце — и изазива у њима уживање у лепој вештачкој свирци. Пожњео је успех који га може ободрити : да вредно настави изучавање класичке музике, којој би по својем лепоме дару могао у нас Срба бити врло добар интерпрет. Свечани концерат завршен је красном композицијом Жокрањчевом Ајдук Вељко, коју су ликови Српскох' црквеног певачкога друштва Ср. Карловачкога и ученика српске велике гимназије под управом проФесора Душана Кошура отпевали тако дивно, да је публика била сва занесена певањем младих лепих Српкиња, чиле деце и красних момака. — Да се ова српска композиција овако дивно отпева у Неготину, * Кондертни гласовир, Возеп(1ог{ег-ова система, иозајмио је за овај свечани кондерат а на молбу одборову из иочасти и бесилатно чувени фабрикант гласовира из Вудимиеште Хмел и син , уз накнаду превозних и преносних издатака железничких и кодских.

потресле би се кости Вељкове у гробу своме од радости и милине. Свечани концерат је оставио огроман, свечан и узвишен расположај у души свакога слушаоца. Он је као неко светско I свечано : „Буди имја Господње благословено" — лепо, складно и достојно завршио величанствену светковину на данашњи лепи Ђурђев данак — а у славу великога српскога јерарха патријарха Георгија БранковиЛа. Како сијају јасне звезде о ведрој ноћи Ђурђевданској — то су видели они чили играчи и играчице, који су из гимназије прелазили у магистратску зграду, у конгреску дворану, на веселу игранку, која је трајала до белога данка. И тако је завршено славље које је српско православно грађанство Карловачко приредило у славу Његове Светости патријарха Георгија ВраиковиИа. Цео програм ове прославе изведен је како се мислило, како је требало и како је морало бити, јер је та прослава била спонтана манифестација искрене љубави, истините оданоети и неусиљенога одушевљења свију оних, који су је приредили, изводили и у њојзи учествовали. Узоран ред, достоЈанствена збиља, бурна радост и усрдно надметање у радости тој, све је то прослави целој далало тип, којп је ефектом својим присилио свакога да призна, е је нравославно српско грађанство Карловачко, себи осветлало образ и да је учинило све, што је учинити могло, а што ће му увек служити на част. У високом признању узвишенога Слављеника, које је у више пута израза добивало, у Љегову задовољству, које је благоизволео неједаред изјавити — најлепша је награда грађанству Карловачком. На прослави је учествовао многи свет и изван Карловаца. Кад се личном учешћу овом споји учешће, које је изражено у више стотина брзојавних и писмених поздрава узвишеном Слављенику иодастртих, и који још непрестано придолазе, онда је ово слава, с којом се ми имамо права да поносимо, као што ће многима у њој бити разлога да се постиде — са неучешћа у њој, или са своје бестидне агитације против ње.