Српски сион

„ђШЛШ СЖОН. в В р . 18

огр. 282.

Онп бише, па и преминуше, а њу јадпу оставише, да опет сиротује, да румени од стида, да се мучп и злопати са оним што јој свијет у службу натури и у мукама и патњама евојим да уздише и даље, да жали на протттлост и да јој пребацује и са неиепуњеним надама да иде у будућност непзвјесну, несигурну... И јадница сиротица једва дочека, да јој сване весели овај дан, лијепи овај г Бур^ев дан. Бог ће дати да не буде прекасно кад је она угледала првог сина свог, гдје с литијом полази на ово мјесто и с молитвом овамо долази, да утјеши мајку, да удари зидарским чекићем по камену овом и гласом ударца тог свог да јој рече: утЈвши се, не плачи, убриши сузе, разведри чело своје, подигни главу и слободпо иогледај у свијеш; ево ти куЛе за дјецу швоју, за потиору твоју, за оие који &е ши служиши онако како ти желиш. Ја ти је дајем. Теби на радосш иодижем )е. Поклањам је шеби иа утјеху, а народу моуему на корисм. ПлаЛам ти дуг, који не илашите они који су ирије мене били, иа скидам бригу ту са онијех који Ле за мпом доЛи!. . . 0, да слатке ријечи, коју слуша и небо и земља, којој се радује прошлост, која миљем пуни садашњост, која разведрава будућност! Дуси отаца наших из прошлости надносе се сад над нама, над мјестом овим, осјећајући олакшање које им доноси дјело патријарха Георгија. Кости њихове у гробовима тамо, долазе до мира, јер патријарх Георгије ударцем чекића по камену овом затвара уста жалбама, приговорима и пријекорима дуговјечним, који досозаху до костију њиховнх у гробовима. Са гробова њихових сваљује се у часу овом сињи терет неостварених и неиспуњених нада и очекивања, која је полагала мати црква на оне који у тијем гробовима почивају. Скида га патрпјарх Георгије, полажући камен овај у темељ овај! Олакшано је гробовима њиховим, смирене су кости њихове, опроштене душе њихове, па се зато и одзивају на глас ударца патријарха Георгија по ка-

мену овом и надиосе над главом његовом, благодарно благосиљајући час опроштења свога и опроститеља својега, а утјешена мајка, света црква даша, радосно прима милошту првог сина свога, патријарха Георгија, и предаје је у аманет будућим покољењима, да знају, да је на столици православних српских архиепископа и митрополита карловачких п патријараха српских сједио муж, који је имао срца за мајку своју, који је имао духа да разумије садашњост, који је имао милосрђа спрам прошлости и воље и снаге да утемељи бољу будућност цркви својој и народу својему. Све то извршује патријарх Георгије у часу овом и прошлост му кличе: хвала, садашњост се одзива еа: живио, а будућност га срета са: слава ти за дјело твоје Ђур{јевдаиско и за друга швоја добра дјела!.. Дјело Ђурђевданско почело је. На мјесту овом, које је позвана стручњачка глава прогласила прикладним, по линијама које је вјештакова рука повукла, око камена овог, а из печене земље ове и осталог што је за то потребно, сложиће вриједне руке раденичке, све на трошак Нзегзве Светости, патријарха Георгија, кућу за богословско сјемениште наше митрополије. Набрзо ће се измнјенити лице овог простора жртвама Његове Свешости н није већ далеко дан, у који ће сунце Божје обасјати зграду велику и лијепу, богословско сјемениште, дар иашријарха Георгија цркви иравославној и народу сриском! Али, ма како велико и лијепо било оно што ће људске руке на мјесту овом подићи, биће то ипак зидови, ледени и мртви, па ће их требати загријати, требаће им живота дати, да буде топло онима који ће се у њих уселити, да не закржљави живот тнјела, срца и духа њихова у мртвилу ледених зидова, који ће овдје нићи. Та и тамница се прави из овакве печене земље, али она ипак убија живот. И касарне наше слажу се из истог оваковог стврднутог блата, али оие не развијају срце у правцу питомости. Па и уточишта за свакојаке невољнике у свијету, нијесу од друкчијег материјала,