Српски сион

С тр . 284.

В р. 18.

неправилни. А у светом расположењу управља и влада разум и воља. И слика и прилика што им у нредходноме повукох лаке обрисе, ако су испале слабе и бледе као тто је наравно, но ево ми, на срећу, у помоћи збиље п јаве. Кад је по вечним законима васелене, освануо јутрос лепи данак г Бурђев, световно и свештено име српског иатриарха, нашега духовнога оца и главе народне, затекао је подмлађено чедо своје и јаркога сунда, свуколику органску природу у свечаној пдрској одорп, чарну гору преодевену зеленим листом, црну земљу травом и цвијетом, веселе и насмејане, и слично но необично, његова духовна чеда, одане Карловчане и верне митрополије, цвет народа у стајаћем руху, радосне и вољне, који су се подигнули листом, да му поздраве и честитају седамдесетогодишњицу рођења и десету патриарашког достојанства. А ову двосгруку славу своју он је зачинио великодушним чином, и дао јој вишу, стварну, посвету богатим даром цркви, Семинаром. расадником благочастивога семена у доброј нади, Његовој и нашој да порасте пут неба као горушично, зашто му се од синоћ молимо — молимо и хвалимо великога нријатеља свога, да на нама не остане прекор и клетва, прекор да га нисмо разумели, клетва неблагодарности. Теби, Гворгије, дугујемо и благодаримо данас ми, а ио данас и по нама ће и боље узданица наша од рода на род, цео народ, на овоме узданоме знаку и дару Твоје љубави и рада у иросвеги за његову будућнест што је она, наше надање, у себи оличава, — рада и љубави, тих залога свакога напретка који је у младости. С тога вазда поносна п дична са својим врховним патроном, врховном погла' вицом нашом у овим земљама, гимназија Карловачка необично је од јуче расположена, учествујући, тражећи и находећи свој део славе у слави народној српског патриарха, Георгија Бранковића, трудбеника и обране њезнне, стварно и по имену, што му у самом корену и основи лежи п )јам и значај рада и заштите. Па и тај моменат, не мање драгоцен од монумената дела Твојих, пример, како ваља живети за потомство стварајући му услове за одржање бића његовог, и други још даљи моменти и тигули за Твоју славу, који су утајени од мудрих и разумних у садашњости, — њих ће кад нас буде и не буде, открити и на видело

изнети последак наш и омладпна, па, којој свет остаје, и казивати о Твом родољубљу — камење Твојих споменика ће Те ироповедати. У тој свестп и с тврдом вером у моћ просвете, духовне просвете, што пас држи, мало, што нас уздиже, дубоко се поклањајући и поздрављајући Те знана пријатеља и добротвора српске школе и цркве одкад седиш на столици Саве Немањића, а данас си стао у један ред са Савом Текелијом и Германом Анђелићем, друг им по усрдију и смеру, — с том вером у срцу и свесни доброчинства које смо примили, ево п устима исповедамо за наше спасење и оправдање хвалу своју а Твоју славу. Делом овим, овим подвигом, и да није других, Ти си угодио Богу, Краљу и Народу — благо Теби и трипут благо! Слава српском патриарху Георгију Бранкови~Ку, слава му, слава! Говор у свечаној сједницо богословског књиж. друштва „С Д О Г 1Е" придиком седамдесетогодишњице живота и десетогодишњиде патријарховања. Његове Светоети Георгија Бранковића говорио Душан Чудић. Сјајни зборе! Данас је дан славе патријарха нашега! Са свијех се страна чују узвици благодарности и поштовања, а ми сви свједоцима смо великога и ријеткога славља, које ће живјети у успомени још многих и многих покољења, која ће истом потпуно моћи разумјети и знати одушевљење наше. Окупили смо се око пријестола митрополита и патријараха наших, око јединог готово залога славне прошлости српске. Ту је од увијек мјесто, с кога је згодан видик на стање и живот наш; ту је мјесто, гдје нам је тражити срећније и љепше дане своје, јер тако је од увијек. Па када знамо то, онда ће радост и занос, који нам је загрлио душу, трајан остати; чуваће га и они послије нас, а сјећа ће их свете те дужности чврсти и видљиви споменици данашњега дана, који сјајан и вјечан стоји на прагу будућности наше. Радујмо се, јер нам се даде прилика,