Српски сион

, (ЈРПСКИ СИОН. 6

Б р . 19.

иотврђује и хрисовуља издата манастиру Жичи, 12 у којој се ме])у осталим наређује да се брак само уз благослов цркве може склопити и да се не може разврћи. 13 Ну, то не беше офидијална наредба законодавним телом иромулгована, па се лако и заборавила и злоупотребљавала; стога је Душан, свакако но савету одличних пастира српске дркве, нашао за потребно да донесе сличне наредбе и да им законску вредност унесавши их у офидијални зборник закона своје државе. Маћејовски на сноменутом месту још додаје, као да је тим законским наредбама (чланУШ. стр. 187, 188; и V. Ји§И, — Шз1огЈја кпј12еупо8Ц св. I. стр. 156). 13 (Гл. ЈШк1о8с1пе11, — Мопит. 8ег1пса стр. 15; ВаСаУПс, — Рата1ку (1геу. р18ет. ј1ћо81оу. стр. 6.). 13 У тој својој дишгоми првовенчани српски краљ наређује, да ншсо не сме развргавати брака осим за прељубу и то само дозволом дрквене власти, а после строгог испита. Ако је пак неко том приликом био упоран и непослушан, плаћао је глобу, која је ва „оуког!" износила два вола; те ако је дотични стајао под надлежношћу аепископа, та су оба вола припадала аепископу, ако је пак био под власти епископа — један во припада епископу, а други, „г«спвдство\'к>1(1ел»х и . Забрањено је даљс било оженити се: „свлтвиц«мх" т. ј. сестром умрле прве евоје жене. Ако је пак неко узео рођаку у 8абран.еном степену сродства, — ако је био властелин или војник, нлаћао је глобу као преслушник закона, и то два вола, а ако је бно „оувогх" тада једног. Такови бракови незаконито склопљени билу су уништавани, брачни другови растављани су, а развод је одржаван с неким церемонијама (Гласник XI. стр. 225). Ну, да се не би ови разводи често догађали, сваки брачне пар морао је довести два сведока (кума и старојка) свештенику, да посведоче пред свештеником да младенци нпсу у забрањеном степену сродства, те да се по закону могу узети. Даље св. краљ наређује: „кот»1Ж и>вр*к[|«тк се сн№ страшно \ г 10 запов ^кдк пр-кстоупае" т. ј. ако неко својевољно жену евоју од себе одагна без законита узрока, ако је био властелин плаћао је глабу краљу — у име казни шест коња, а властеличић два коња, док убоги људи т. ј. себри, управо отроци и меропси два вола. А, ако би жена својевољно мужа напустнла, наређује се да плаћа глобу, ако има свога иметка (прћије), а ако није тога имала муж ју је могао казпити телесно по својој вољи и водити је кући; — али на то ии.је био строго обвезан: „афе лн довнтћкл (прћије) нЈили, то свонл\к т'клол\к дл нлклзоуче с( мкоже воудетк нзвол^енје л\оуж<1 не; нлклздвк » да » воднтк, л1џе ли н< воудвтк ел^оу оугодна воднти, то нлклзлвх 10, дл 10 продлстк клл10 16Л10у Г0Д1б". (М!к1. Моппт. 8ег1). стр. 15). Приметити нам је да но Др. Н. Крстићу — реч продлстк — не треба узети у данашљем смислу те речи, него у значењу оставити. (Гласник XI. стр. 227). Ако би пак жену одвели својој кући родитељи или сродници њени, без дозволе мужевљеве, — наређује се за њих иста кавна, као и кад муж жену од себе својевољно отера (М1к1о81сћ, — Моп. 8ег. стр. 15).

дима) Душан одредио, да човек и жена, који ступе у брак без ирквеног благослова, иису сматрани за законите брачне другове т. ј. не признаваху им се она права, која законити брачни другови у дркви и државн уживаху. 14 То мишљење је непотпуно и нетачно, те је већ др. Крстпћ 15 устао против тога и рекао, да такова одређења у Душанову законику нема, већ се шта више у њему јасно каже, да они, који невенчани у браку живе, морају раставити се (види чл. 3). Њима је дакле и заједнички живот забрањен био, а по неким рукописима 16 Законика били су и кажњени — глобом и затвором. Српски закони дакле већ у оно доба нису ни трпили конкубинат, на баш да су дотичка лина и одрекла се оних права, која би им нрипадала као брачним друговима иосле црквеног благослова. Што се тиче чл. 2. постоји мишљење Чишманово, који држи да речи: „да « не жже не киагослокиккшЕ се оу скоего имају да зпаче црквено обручење, које имајући значај сличан самом браку назива се женитбом. 17 те као да би то онда и главна сврха била наших законодаваца донашањем овога чланка, јер — вели он — о самом браку говори се у чл. З. 18 Да томе верујемо немамо правог основа и ми ћемо покушати да разложимо мишљење, по коме овај чланак иде за тим да уклони злоупотребе, које се увукле. у српску цркву — у погледу надлежних свештеника за благосиљање бракова, — а не дакле да изнесе наредбу о дужносги сваког православног хришћанина да своју брачну везу дрквом благословити има иошто о том чл. 3. специално и цотпуно говори. При састављању ових чланака лако је могуће, а и највероватније је, да су законодавци под Душаном имали пред собом 56. главу старе Крмчије, где се на једном месту вели: . . . .„к-кнчани же и крачное слагослокнт, ни отх когд прЈАТн ил1Х (младенцима) до^ СТОИТХ, Т0Ч11О ОТХ СЛЛ10ГД своегл прирдскогл 14 — 81а\У18сће Кесћ^з^езсћЈсМе св. II. стр. 199. 13 Гласник XI. стр. 223. 16 Гл. Григоровичев II. и Софијски рукописј у Т. Флоринскаго, — Памлтнвпш законодателв. дбателв. Душана — Пр!ложен;а стр. 76. срав; Стој. Иоваковић, — Зак. СтеФ. Душана 1898. стр. 9. " 2ћ18сћтапп, — Баз Ећегесћк Лег Опеп (аП8Сћеп К1гсће, стр. 154—155. 18 — ЉМ. стр. 63.