Српски сион

Стр. ш.

„ОРПСКИ СИОН."

Б р . 21.

лреступио заповијед Божију, повјеровавши лажном савјету змијином, —- и да се отуда раширио прародитељски гријех нашљедно на све потомство, тако да нема ниједнога од рођених по тијелу, који би био слободан од тог терета, и који не би осјећао пошљедице пада у свом животу. А теретом и пошљедидама пада не називамо ми сам гријех, као што је: безбоштво, хуљење на Бога, убијство, пакост и све остало, што произилази из поквареног људског срп,а, усупрот вољи Вожијој, а не од природе, — (јер су многи Праоди, Пророци и други безброји мужеви, како у Старом, тако и у Новом Завјету, исто тако Божанствени Претеча, а по преимућству Мати Бога Слова и Приснодјева Марија, били чисти како од ових, тако и од других сличних гријехова,) — већ наклоност на гријех, и оне невоље, којима је Божанствено правосуђе казнило човјека за његов преступ, као што су: тешки послови, бриге, тјелесне слабости болови при рађаљу, тешко до њеког времена на земљи лутање, и на пошљетку тјелесна смрт. Члан 7. ЦЈ е РУЈ емо > да је Син Божији, Господ наш Исус Христос, Сам Себе ианурио, то јест, примио на Себе у својој властитој Ипостаси човјечије тијело, зачето у утроби Дјеве Марије од Светога Духа, и да је иостао човјек; да је Он рођен ио тијелу без муке и болова Матере Његове, и без повреде Њезиног дјевичанства; да је страдао, сахрањен био, и васкрсао у слави трећи дан по Писму, да се је узнио на небеса, и да сједи с десне стране Бога Оца, и да ће опет доћи, као што очекујемо, да суди живима и мртвима. Члан 8. Вјерујемо, да је Господ наш Исус Хри.тос једини Заступник наш, који је предао Сгбе за искупљење свију, Својом крви помирио човјека с Богом, и да остаје брижљиви Заштитник Својих шљедбеника и којп умилостивљава за гријехе наше. Исто тако исповиједамо, да Свети заступају нас код Њега у молитвама и молбама, а више свију пренепорочна Мати Бога Слова, исто тако Свети Анђели Хранитељи наши, Апостоли, Пророци, Мученици, Праведници, и сви, које је Он прославио, као вјерне СЕОје служиоце, којима прибрајамо

Архијереје, Јереје, као предстојнике светога жртвеника, и праведне људе, који су нознати због својих добрих дјела. Јер знамо из Светога Писма. да се морамо молити један за другога, да много може молитва праведника, и да Бог више слуша Свете, него ли оне, који остају у гријесима. Исто тако исповиједамо, да су Свети иосредници и заступници наши пред Богом не само овдје, у вријеме њихова живота с нама, но још више послије смрти, када они, послије уништења зрцала, (које спомиње Апостол) гледају у свој јасноћи Свету Тројицу и бескрајну свјетлост Њезину. Јер као што ми не сумњамо у то, да су Пророци, док су још били у смртном тијелу, видили небесне предмете, ради чега су и прорпцали будућност: тако исто не само да не сумњамо, већ и тврдо вјерујемо и исповиједамо, да Анђели и Свети, који су постали као и Анђели, виде, цри бескрајној свјетлости Божијој, наше потребе. Члан 9. Вјерујемо, да се нико не може спасти без вјере, Вјером пак називамо нрави наш појам о Богу и Божанственим предметима. Будући потпомагана л^убављу, или, што је све једно, испуњавањем Божанствених заповиједи, она нас оправдава кроз Христа, и без ње није могуће угодитн Богу. (Наетавиће се.)

Јесмо ли Хришћани? Проповед на дан ев. Николе (9. жаја). С атј Школае! По нлннн ткошб такш и житп тквб (Стихира по Јеванђељу о јутрењу). Читајући или слушајући живот светитеља и чудотворца Николе, кога сад славимо, не знаш, брате, чему више да се дивиш у животу његовом. Нема, чини се, ни једне врлине, које он не би имао. Тако по свој строгој праведн >сти прииада му име светитеља. И ми се, браћо, зовемо Хришћанима. И ми носимо име, које требада оправдамо животом својим. По имепу нашем такав исти, т. ј. хришћански, и живот наш треба да буде. Ми треба и да мислимо хришћански, и да говоримо хришћански, и да живимо хришћански. А тако лп је заиста? Ногледајмо. Читамо у апостолу : ово да се мисли ме^у