Српски сион

От р. 36 0. „СРПСКИ

других, да би ходила, срца, да би вјеровала, језик, да би исповиједала."— И још: „мати Црква даје и материнско срце 1 '. — Што се тиче материје тајанства крштења: то истом не може бити никаква друга текућпна, осим чисте воде. Њега свршава Свећеник; у нужди га пак може свршити и прост човјвк, али само православни и који разумије важност Божанственог крштења. — Дјејства крштења јесу у кратко ова: прво, кроз њега се даје опроштење прародитељског гријеха, и свију других гријехова, које је учинио онај, који се крсти. Друго, онај, који се крсти, ослобађа се вјечне казне, којој је подложан сваки, како за приро^ени гријех, тако и за своје смртне гријехе. Треће, крштење даје блажену бесмртност, јер, ослобађајући људе од пријашњих гријехова, чини их храмовима Божјим. Није дозвољено говорити, да крштење не разрјешава од свију пријашњих гријехова, но да они премда и остају, ипак немају више снаге. Учити тако јесте крајње безбоштво, јесте опровргавање а не исповиједање вјере. Напротив, сваки гријех, који постоји или је постојао прије крштења, уништава се и сматра се као да не постоји, или као да никада није ни постојао. Јер сви облици, под којима се слика крштење, показују његову снагу, која очииЉава, и изреке Светога Писма, које се односе на крштење, дају разумјети, да се кроз њега добија савршено очишћење ; што се види и из самих назива крштења. Ако је оно крштење духом и огњем, то је јасно, да оно доноси савршено очишћење, јер дух очишћава савршено. Ако је оно свјетлост, то се њиме растерује свака тама. Ако је оно препорађање, то све старо пролази ; а то старо није ништа друго, већ гријеси. Ако онај, који се крсти, свлачи са себе старога човјека, то он свлачи и гријех. Ако се он облачи у Христа, то заиста постаје безгрјешним кроз крштење, јер Бог далеко стоји од грјешника, и Апостол Павле јасно о том говори: Шкоже во и>сл81штел!х {динаги> чмов^кка гр^кшни вмша лжози, сице и посл8шанТе/их ©динагш праведни в8д8тх л1нози (Рим. V. 19). Ако су пак праведни, то су слободни и од гријеха, јер не може у једном и истом човјеку иребивати живот и смрт. Ако је Христос заиста умро, истинито је дакле и отпуштење гријехова кроз Светог Духа. Отуда се види, да сва дјеца, која умру

СИОН. 8 Б р. 23.

послпје крштења, без сумње добивају спасење, но сили смрти Исуса Христа. Јер, ако су она чиста од гријеха, како од опћега, зато што се очишћавају Божанственим крштењем, тако и од свог личног, јер као дјеца немају још своје воље, и зато не гријеше: то се ова без сваке сумње спасавају. Крштење даје неизгладиви печат. Јер немогуће је да се наново крсти онај, који је једанпут правилно крштен, ма да би он послије тога учинио хиљаду гријехова, или шга више одрекао се саме вјере. Који се жели вратити Господу, добија изгубљено и постаје син Божји кроз тајанство покајања. Члан 17. Бјерујемо, да је пресвето тајанство Свете Евхаристије, које смо ми горе поставили на четврто мјесто у броју тајанстава, тајанство од Господа заповјеђено оне чоћи, које је он Себе предао за живот свијега. Јер, узевши хљеб и благословив га, дао је Својим ученицима и Апостолима, рекавши: ПрТилит, идите, сТ« (стк т<кло / Иој . И узевши чашу и давши хвалу, рекао је: П'нт отх нја кси : с Т '<а јстк крокк М оа , гаже за кк1 изликашал, ко оста= кленп гр*к)(ок%. Вјерујемо, да у овом свећенодјејству прпсуетвује Господ наш Исус Христос не символично, не образно (тотахшд, еглоуглш^), не прекомјерношћу благодати, као у осталим тајанствима, не једним наитијем, као што су то њеки Оци говорили за крштење, и не кроз проницање хљеба (уихх кшрааџбч — рег 1трапаМопет), тако, као да би Божанство Слова улазило у предложени хљеб за Евхаристију суштаствено (бтгоататсхбјд), као што приврженици Лутерови доста неискусно и недостојно тумаче: већ истинито и стварно, тако да се, послије освећења хљеба и вина, хљеб прелаже, пресуштаствљује, претвара, преображава у само истинито тијело Господа, које се родило у Витлејему од Приснодјеве, крстило у Јордану, пострадало, сахрањено било, васкрсло, узнијело се, које сједи с десне стране Бога Оца, и које ће се јавити на облацима небесним; а вино се претвара и пресуштаствљује у саму истиниту крв Господа, која се је, у вријеме Његова страдања на крсту, излила за живот свијета. Још вјерујемо, да, послије освећења хљеба и вина, не остаје више сам хљеб и