Српски сион

Стр. 390.

„СРПОКИ СИОН".

БР. 24

у Триоду налазе, окарактеристисана је у синаксару недеље Митара и Фарисија, овако: „Намера светих отаца наших, с целом оеом књигом, триодом, јесте та, да нам изложе и дам нам у кратко напомену сва она доброчинства, која нам је Бог учинио: да нас је Он С1Ворио и да смо из раја прогнани, што приступисмо дату нам заповед; да смо од хране рајске одлучени по зависти првозлобне змије. и ђквола, који је због гордости оборен; како смо живели лишени свију добара и вођени ђаволом ; како је Син Божји по милосрђу своме иострадао и приклонивши небеса сишао се на земљу, уселио се у Дјеву, зарад нас постао човеком и као такав, својом смирепошћу, постом, нзбегавањем зла и другим својим делима, показао нам нут у небеса; како је страст претрпео, васкрсао, на небеса оиет узишао и Духа светога послао светим Својим ученицима и апостолима; како су ови о Њему, као о Сину Божјем и правом Богу проповедали; како су божанствени апостоли уз садејство пресветога Духа, својом ироповеђу људе сјединили, пунећи тако виши свет, што и бејаше намера Створитељева од искони". Према томе садржином својом обухвата Триод повест пада човечјег и његова искупљења и васпосгављења заслугама Исуса Христа и благодаћу светога Духа; установљење Цркве Христове на земљи и на небу. Због тако обилате садржине, а може бити и због саме разлике у садржини, раздељен је Триод на две књиге, на Триод иостни, који се поје од недеље Митара и Фарисеја па до Ускрса, и на Триод цвешни, који се поје од првог дана Ускрса, па до недеље свију светих. Службе ностног Триода, открпвају нам провалију грехова наших, располажу нас на покајање и жалење због учињених грехова, указују нам на снасоносна средства пост, молитву, смерност, мшгосрђе, п напослетку износе нам пред очи основ вере и наде наше Исуса Христа — где страда и умире заради откупљења нашег. У цветном Триоду, или пентикостару, опева и велича се васкрсење Христово, вазнесење Његово на небо, силазак св. Духа, и напослетку се похвалама увенчавају трудови апостолске проповеди, разнесене по целом свету. Односно сачинитеља Триода, можемо забележити, да је скоро све свакидање трипјеснеце

сачинио Јосиф Студиш, а осим њега налазе се у Триоду састави мнсгих других знаменитих мужева од којих ћемо споменути Теодора Студиша, који је такође многе (т. з. друге.) трипјеснеце сачинио, Андреја Критског, Јована Дамаскина, Косму епископа Мајумског, монаха Симеона ученика Теодора, Сгудита, Лава цара Премудрог, Теофила грчког цара и т. д. Саставе ових разних автора, скупили су у једну књигу браћа Теодор и Јосиф Студити. Троиченх — је песма или читав низ иесама у славу пресвете Троице. Недељом на нолуноћници поје се: „Троичнкш каншх," а после овога „Троичное кмичлни". Еада се на свакидањој јутрењи иоје аллнлШ, онда се иза ње поји ,,ггксни троичик|", које се обично из три стиха састоје. У канонима је скоро свагда, претпоследњи тронар сваке песме — троичан, те се с тога и поје уз нрипев: блака Отц8 И Окш8 II СК/АТОЛ18 Т () опј ( Њ . —- Све црквене иесме — поред свега тога што имају своје особне називе могле би се назвати тропарима у ширем смислу, Према томе тропари су све стихире, сједални, ипакон, песме канона т. ј. ирмоси и стихове који с првима сачињавају песму, и т. д. У ужем и правом смислу тропар је извесна врста иесама, сачињена у почаст извесног нразника или Светитеља, — несме у којој се у кратком и често у лепим алегоричким сликама — излаже суштина иразника или начин живота односног Светитежа. Тропаре је установио св. Јован Злашоусти, и по свој прилици, да је и он неке написао. Гледе постанка речи тронар, примићемо за меродавно тврђење св. Марка епископа Ефеског, по народности Грка и врло изображеног човека, који у овом погледу овако говори : »Тропаре називају но речи—трегао обраЛам, због тога, што се они увек састављају по извесном обрасцу н поју се прикладно извесним песмама и по извесном начину. По некада их и стихирима називамо, јер се пред њима поју стихови, позајмљени иза псалмова Давидових или из других св. књига". Из овога објаснења види се, да је тропар — по етимологији речи — таква песма, која се саставља и иоје по извееноме обрасцу, на који морамо обраћатп пажњу, кад год појемо дотичну песму (ср. подокенх И(10Л10Сх). Цо мнењу других, реч тропар долази од