Српски сион

Бр. 24. „СРПСКИ СИОН." Стр. 389.

ственог надахнућа личностнма, које се истидале у вештинама. Тако н. пр. о Веселијилу вештаку, који је начинио старозаветну скинију, говори Бог Мо.јсију: Ја сам га испунио Духом Божјим, премудрошћу и сваком вештином, да архитектонствује у свим нословима дрводељским, да ради из злата, сребра и бакра, да реже камење и дрво и да ради сваки вештачки посао (Исх. 35, 30 — 31.). Неправилан је и онај поглед на одношај религије према уметности, по коме религија по духу свом већ да је ненаклоњена или чак и непријатељ уметности. Главна погрешка тога назора састоји се у гом, што он за религију прпма неке једностране вере које унакажују праву суштину религије. Тако н. пр. сухи монотеизам мухамеданске религије, која осим једине струке уметности: архитектуре не допушта, на службу религији никакву другу уметност и забрањује изображавање људп и животиња, као неигго противно духу религије. Тако и крајњи гносгички дуализам, који се истакао у старој манихејској јереси, иолазећи са лажног нојма о матервји као извору зла, није био наклоњен уметности. Особито се ти једнострани назори исказали у иконоборству, које је било непријатељ свакој форми уметности у цркви и водило жестоку борбу против хришћанског живописа. Хришћанска је црква од старине била противна таквим назорима и осуђивала кх као заблуде противне духу хришћанске религије. Хришћанство је религија ваплоћеног Слова — Христа, у коме се телесно јавила сва иуноћа божанства (Колош. 2, 9) Хришћанство прецставља у лицу Богочовека најузвишепију и највећу слику лепоте — живо ваплоћење невидљивог божанског и видљивог човечанск-ог савршенства. На супрот мшпљрњу неколицине старих хришћанских писаца (Тертулијана и др.), који су иогрешно тумачећи речи иророка Исаије које се односе на Месију при страдању, наиме:, нема у њему ни изгледа ни величине (Ис. 53, 2). држали, да је Христос по спољашности био ружан — оиће хришћанско предање од старине поштује Христа као најлепшег човека и но спољашњости. У самом учењу хришћанске религије има толико узвишеног и уједно лечог, светог, не земаљског али нама блиског, да је уметност, која хоће да репродукује идејалну лепоту, свагда налазила ц налази у хришћан-

ству неисцрнни извор за истинито уметничке производе. У нрво време, кад се појавило хрпшћанство, док је нрква живела и одржавала се по катакомбама.у време гоњења, није се могао у цркви створити богат и широк обим уметности, нити је могла црква одмах примити у своје богослужење разне гране њезине. Осим тога први хришћани су морали бити јако обазриви ирема савременој уметности, јер је ова била у јако тесној вези са језичништвом. „Децо чувајте се идола" говори св. Јован Богослов (I. носл. 5. 21.) (Свршиће се.)

Тумачење речи и назива, који се у црквеном језику употребљавају. По Михајловском „Словару" и другим изворима ради Ст. С. ИлкиК (Наставак). ТрисЕдтлд п 'к с н х — је иесма у којој се у славу триличнога Бога у три пута изговара реч скатми; Окаткш Коже, скатми кр^кикТи, скаткш кес/иретнми, помилВн насх. Речи скатми, скатћш, скаткш . — цозајмљене су од ангела, који непрестано поју ову песму (Исх. 6, 3; Апок. 4, 8); а последње речи ове песме узете су из псалма Давидова (Нс. 50, 1). Трискдтое. — Под називом трнскАтое иодразумева се или читање трисвете песме три пута, или известан поредак кратких молитава, на име: Окдткш Еоже . . . три пута; Оллка и нк1н'к . . . Нр^кАтаА Тронце. . .; Господи потииби — три нута; Олака и нм* н'к ... и напослетку — Отче нашх. Због тога ћемо веома често наићи где је у уставу назначено: Трискдтое и по Отче нашх, што значи, да треба очитати цео установљени норедак молитава и после молитве Госиодње продужити по наредби устава. Трлодх — триоасл* — трншксшцх. Под називом Трнчдх не подразумева се сам канон, што се трипјеснецом назива, већ богослужбена књига, у којо.ј се између осталога налазе и трипјеснеци. У књизи овој, као што напоменусмо, не налазе се еамо трипјеснеци, већ цео низ црквених служби за време од недеље Митара и Фарисеја, па до недеље пред Ускрсом, па до девете недеље после Ускрса, рачунајући амо и сам Уекрс. Садржина служби. што с§