Српски сион

С тр. 384.

.СРПСКИ СИОН."

вр. 24.

риградски, Ново-Римски, и Васељеиски Патријарх, иогиисао својом руком, и свједочим, и исповииједам, да је ово Нравославна Вјера наше Христове, Лпостолске, Католичке. и Источне Цркве. Атанасије, по милости Вожјој, Натријарх великога града Вожпјег Антпјохпје, својом руком нотписао, и свједочим и тврдпм н исповпједам, да је ово Православна Вјера паше Христове, Аностолске. Католичке п Источне Цркве. Хризант, по мплости Божјој, Патријарх Светога града Јерусалпма, својом руком иотпнсао, и свједочим и исиовиједам, да је ово Православна Вјера наше Хрнстове, Апостолске, Католпчке н Источне Цркве. Каллинник Ираклијски, својом руком потппсао, слажући се срцем и устима са горе споменутпм Светим Патријарсима, шго ћу и исповнједати до пошљедњег мог часа. Антоније Кизикијски. исповиједам, дајеовоВјера Католпчке Источне Цркве. Пајсије Ннкомидијски, својом руком иотнпсао п нсповиједам, да је ово Вјера Католпчке Источне Цркве. Герасим Никејски, својом руком потппсао и ис повиједам, да је ово учење Католичке п Источне Цркве. Пахомије Халкидонски, својом руком потписао, и исповиједам и свједочим, да је ово учење Католичке и Источне Цркве. Игватије Тессалоникпјскн, својом руком нотписао, и исповиједам и свједочим, да је ово учење Васељенеке и Источне Цркве. Антим Филиппопољски. својом руком потппсао, исповнједајући и свједочећи, да је ово учење Католичке и Источне Цркве. Каллинник Варнски, својом руком потппсао, и псповпједам и свједочим, да је ово учеље Католпчке и Исгочне Цркве.

0 делима ев. Апоетола. Екоортација Стевана Ђурнови^а, прочитана слушаоцима горње гимназије Карловачке на Томину недељу 1899. године. Нрва ова недеља по Васкресењу по = свећена је спомену једнога од ученика Господњих — спомену св. апостола Томе. 0 животу његовом врло је мало, што знамо. Осим догађаја у данашњем Јеванђељу познато нам је тек толико, да је ои про-

поведао Јеванђеље варварским иародима у Партији, Индији и оближњим острвима, и да је истинитост проповеди своје посведочио мученичком смрћу, пгто му спремише на нову науку суревњиви брамини индијски. Па у оскудици података о животу данашњега светитеља, а у иамери, да спомену његовом достојну ношту одамо, учинимо једаи малеии пут, те у мислима својим пређимо живот и дела свију Христових ученика. Јер мислим, да у друштву са његовим сатрудбеиицима моћи ћемо боље схватити апостола Тому и да ћемо величину Његову најбоље упознати у заједпичком деловању апостолском. На путу томе ваљаће нам упознати се : 1.) са апостолима пре позива Христова, 2.) са апостолима као ученицима Христовим, 3.) са делима њиховим по вазнесењу Христовом, и 4.) са важнијим плодовима њихове делатности. Но још пре него што ћемо прећи на главне те задатке иаше, потребно ће бити, да укратко упознамо околности времена и места, у којима су апостоли живели и делатност своју развијали. ❖ * ❖ Свакоме је познато, да се хришћаиски живот на развалинама незнабоштва и Јудејства развио, па зато ћемо носебце говорити о тим историјским основима Хришћанства. Највеће две противности у животу човечанства јесу: Хришћанство и незнабоштво. Незнабожачка религија потиче из песничко-религијозне уобразиље појединих племена незнабожачких. Плодови те нлеменске маште јесу скаске, што их песници касније саставише у народни митос. По Иродоту н. пр. Исијод и Омир направили су Грцима богове. Када се дубље проникне у смисао незнабожачкога митоса, види се, да су главни и по ноштовању најстарији богови персониФикације природиних сила, што их дух незнабожачких племена решити није умео. Па као што је природа сама по себи нешто грубо и чуствено, тако су и ти незнабожачки преставници природе без сваких моралних особина. Бо-