Српски сион

Б р. 26. „СРПСКИ

Говор 0 СВЕЧАНОМ ОТПУСТУ УЧЕНИКА, КОЈИ ЈЕ ДГЖАО ДАНА 13. (26.) ЈУНИЈА 0. Г. У ГИЖНАЗИЈСКОЈ ДВОРНИДИ пр. упр. В. ВујиК Више пута, узимајући по дужности реч да у име учитеља и ученика поздравим у овој сјајној дворниди родољубиву и одабрану публику карловачку и српску као недавно, који нам својим присуством указују само част, — мало кад, велим, да се не сетим тад не толико великога размака у времепу, којшко разлике места и прилика у којима смо, док јогп не беше ове академије, ја и моје поштоване и драге колеге ђаковали и нроФесоровали, у оној часној згради, старој нашој гимназији. Онамо се нису ириређивали овако складни концерти — није било где, нити смо се у опште тако често састајали у љој изван школе и науке, тек једанпут у години о св. Сави. Први разред који је иначе био још конФеренција и каталог, претвори се за тај дан у свечану дворану, или ако је сунце па да могу лепше чути и видети све сви гости, постави се и застре у дворишту сто за водицу, крст и светшаке, а на зиду од библиотеке, уједно директорове канцеларије, споља икона Божјега и народнога угодника, окићена зимзеленом и гором Стражиловачком — Стражилова, опевалог од српског славуја, на његовим и нашим грудима однегованог. Тако под ведрим небом, чини ти се непосредно, управљали смо ми своју реч и молитву заштитнику нашем код највише Силе, као што нам је и помагала. Ту и таку гимиазију посећивали су и посвећивали кроз сто година шест митрополита и патријараха, личности историчпе: Стратимировић, Станковић, Рајачић, Маширевић, Ивачковић, Анђелић, и управљали њоме осам директора, мојих славних претходиика, четворица од њих из горњеУгарске, од голубијега рода Словенског: Грос, Волни, Руми, Магда, који су дакле први усули зејтина и запалили кандиоце више европске просвете у нас, а четворица Срби : Гершић, Нако, Пантелић и Лазић, њихова ученици а наши учитељи, којих је у осталом за мога знања било такођер

СИОН." С тр . 419.

нових Словена, еле од почетка па до скора земљака ШаФарикових и Копитаревих, Миклошићевих и Штурових. Нека им је свима слава и част! Спомен њихов и онога доба и дома наводњава очи наше и развлачи уста наша, будећи у нама мешовита чуства, чуство радости, поноса и задовољства, нешто снебивања од скромности, али велим више прва него друга. Ах, где су сада да нас виде у овој палати, коју нам је назидао један верни питомац њен и рођени Карловчанип, потом бивши проФесор и врховни јој патроп. С таким осећајима, осећајима ноштовања и захвалности према онима, који су јој стекли њен лепи глас у свету, ступила је гимназија Карловачка, као финикс из пепела свога препорођена и подмлађена, у нови век свога бића, другу центурију. Па чиме је она постигла таки успех дотле и заслужила призиање, које јој се свестрано одавало ? Чиме, питамо се и у једиом даху одговарамо — просгим и лојалним радом и вршењем свога задатка, који јој је прописан у самој основи заједнички са свима средњим заводима у земљи —■ оним, на што вас ми једнако настављамо и мећемо вам на срце, да добро учите и боље се владате, и то на некакав наш засебан начин Карловачки, не умем Вам друкчије рећи, ио којем се од ирилике ми нисмо никад много испињали и гледали далеко изван и преко круга школиног. У томе духу васпитани кроза што су се даље одликовали вазда наши питомци, то је била, као последица овога ограничавања на свој ужи круг, њихова дружевност, која рађа симпатијом а ваља за цео живот, кад данас сутра деца буду људи и грађани, нрава братска дружевност, што ју је онако дирљиво онисао у најдивнијој сриској елегији „Ђачком растанку" увенчани наш поета Бранко Радичевић, ипаче у својим стиховима кадгод несташан, али ио предању и најновијој сведоџби једнога сувременика му из млађега разреда, г. Захаријевића из Панчева, узоран у владању и моралан сепзог тогит шуеп1и11з гимназије Карловачке гласом каталога од год. 1840/1. Од оно доба, о коме сам судио проговорити вам ово неколико речи на дана-