Српски сион
О гр . 480. „СРПСКИ
ног излагања и са свим јасног тумачења молитава, ирема душевним снособностима дечијим што могуће јаснијим начином излагања религиозно-наравсгвених основних истина хришћанских, нарочито пак оних, којима се из шемеља назаренско учење изобличава: тако о цркви, св. тајнама, јерархијп у 3 чина, о изразу спољашњег и унутрашњег богопоштовања, о крсту, крсном знамењу, о поштовању светитеља, икона, храмова, богослужбеним обредима, посту телесном, о значају празника, крсном имену, погребу, парастосу, задушницама, о црквено-народним обичајима, о значају кума при крштењу и т. д. Јест, само ћемо тако још из малена души детињој омилити свето православље те још у деци усадити уверење, да ван светог православља нема истините вере и спасења души људској, а она заједница хришћанска, која, поред осталих заблуда нема ни јерархије, дакле без седам тајана, да никако не може бити Богом основана. Да се потребно градпво може чим успешније свршити, потребно би било, да се број чланова за веронауку у школи повећа, како би свештеник предузети могао с успехом учење и црквеног појања, црквено словенског читања с тумачењем главнијих свештених обреда, црквених песама апостола и јеванђеља.* При * Док научна основа на комуналним школама за обуку у вери 8а римоватоличку младеж, издана наредбом вис. кр. зем. владе од 21./XII. 1892. бр. 16752. прописује за сваки разред и број часова за веронауку, имајући у виду и онетовнице па и шегртске школе (види : „Служб. Гласник" од г. 1892. ком. XIII.) дотле о свему томе нема тако рећи ни спомена о овопредметној основи за српску православну младеж у погледу веронаука, дркв. слов. језика и појања, изданој наредбом вис. владе од 10./IX. 1891. бр. 9587. (види: Служб. Гласник год. 1891. ком. IX. и Српски Сион од 1892. бр. 23.). Но у колико је ова основа издава еавезно са научном основом од 24/1Х. 1890. бр. 7258, то у смиелу исте на школама са 1, 2 и 3 учит. снаге одређен је за еваки разред ништа више но 1 час недељно за веронауку (и чит. цркв. слов. нисма), а на школама са 4 и 5 учит. сила у сваком разреду 2 часа недељно. Према томе у већини наших места не преостаје свештенику за сваки разред за веронауку ни 1 цео чао недељно, у колико се на истом има предузимати и цркв. слов. језик, за који није предвиђено, да ли у том мора и учитељ помагати свештеника. А да је то и сувише мало не треба доказа. Јер када је свештеник дужан у 4-разредној школи •— а ту су и веће парохије те више и парох. дужности — 2 часа недељно катихизирати, то зашто баш у већини наших места са 2 и 3 учит. снаге, да му се онај други час за веронауку закида, где би већ због
СИОН. в Б р . 27.
том треба на уму имаши нарочишо децу пазаренских родишеља, упућивати их у црквеном пјенију, наређпвати их за читање апостола и при облачењу у цркви при погребу, литије, врбици и томе слично. Овај узвкшени катихетски рад треба пренети и продужити у недељној, а по варошима и у шегртској школи, за које би такођер требало нанисати иошребне згодпе учбенике , помоћу којих би се нарочито та младеж, као млађи нараштај нашег ратарског, занатлијског и трговачког сталежа, тим боље утврцила у познавању своје вере прадедовске, а уједно и број назарена тиме у реченим сталежима временом знатно опао и смањио. У интересу саме ствари да би се требало својим путем и начичом постарати, како би се шшо редовнији иолазак иовторне школе обезбедио, не треба ни говорити. Но стати на по пута, који треба свпм жаром родољубиве свештеничке душе настаставити, не би никако водило жељеном циљу. Јер сада тек наступа важан корак за катихету, ношто се наша ратарска младеж, већ као недељни ђаци, почиње уводити живот, у домаће п пољске послове. У томе се тако забуне, да се није чудити, што се од цркве са свим отпаде, те се неће свешње своје — своје цркве — можда до свог венчања сетити, нит сами, нити од својих родитеља у врло много прилика, ако сад не узнастоји око тога сам свештеник иозивањем па недељну пауку, редовно исшу одјгжаваууЛи. Ту се даје сад прилика врло згодно свештенику, да одраслију младеж, наравно са пуно љубави и мара, упућује и унозорава нарочито мање парохије — имајући мање парох, дужности — и савесније обављати могао катихетску службу. Или је зар претежније и саветније у смислу најновије научне основе од 13/ХП. 1895. бр. 17667. оставити ва рачунство и геометријеко обликословље за сваки разред по 5 с. недељно, па и за само рисање у III. разр. 1 сат, а у IV. већ и 2 с. недељно, а за веронауку у већини наших школа ни цео 1 час. Али за то у будуће, у колико ће школа више разум образовати, у толико ће мање срце васпитати, а је ли само то циљ школе, нека о том за времена промисле сви меродавни Фактори. У погледу опетовнице спомиње се само наставно градиво у научној основи од с. 1891, али се није постарало да се обезбеди и час предавања; о наставном градиву за шегртске школе нема ни речи, за то није ни чудо, што наше занатлије дају нрилично контигенат назаренству, међу тим у научној основи за римокатолике пије се ништа превидело. Нисац.