Српски сион

Б рој 2?.

на правила хришћанског морала. у смислу десет заповеди Божјих, да јој говори о значају св. тајне брака и испиту, о пристојном понашању при венчању, о лепим народно-дрквеним обичајима, при нашим великим празницима и о значењу њиховом, о ружним народним обичајима, манама и пороцима, као и разном неморалу, одбегавању, руменилу, белилу, раскоши и ношњи и т. д., шшо би се све иошпуно дало у нарочишој књизи разрадити, која би била десна рука свешшенику и велика олакшица у постизавању његове узвишене намере, коју ће тим пре и лакше постићи, ако му још буде могуће, да из редова ове младежи и певачко друшшво оснује, што никако не треба иропустити, само где је ирилика да се иста замисао може и остварити. Из овако религиозно образовање младежи нема сумње, да ћемо доћи до мало друкчијег ратарског сталежа него што га данас на жалост имамо. А да би пошло у овом смислу на боље, и код наше интелигенције шребало се ве~& одавио посшараши за шшо прикладније учбенике, који ће достојно одговарати духу и умном развићу омладине у нашим копфесионалним средњим заводима, гимназијама, иреиарандијама, не изузимајући ни вигие девојачке школе, па и на државним заводима ове врсше као и трговачким школама, само где има за нас креирарних места, дакле куд и камо више обратити пажње и самој личности вероучитеља и предмегу веронауке. Да се од увек, бар колико данас, на овим месгима поклањало пажње религиозно-моралној настави, друкчије би, држим ипак, стајали сад са нашом и мушком и женском интелигенцијом. Наше је тврдо уверење, да би се требало најозбиљније постарати, да би што скорије, по примеру срећнијих у овом ногледу конфесија, на овим местима како на нашим тако и на реченим државним заводима ове врсти, видели људе сиреме факулшетске и вишег богословског образовања о чему ће бити доцније још говора, Нема сумње, да бп таки, већ својом спремом и квалификацијом, уз велику преданост к свом позиву, вредност самом предмету подигли У очима средњо-школске омладине. од које би могло временом изаћи онака интелигенција, какву жељно изгледа и црква и народ наш.

С тр. 451.

Да се овако из даље поступало, ми би данас имали иаству, која би уз примерну интелигенцију, већ својом религиозном образованошћу а и моралним животом давала највећи отпор секти назаренској; у њезиној би средини било куд и камо мање згодна терена за сејање заблуде назаренске, а не као на жалост данас, чему се ни чудити не треба, кад је деге, како већ рекосмо, прошло кроз школу, коју можда није редовно ни свршило, без довољне религиозно моралне спреме те се, као школска п одрасла младеж нарочито у ратарском сталежу, без недељне науке толико отпадила од цркве, да је у њој виђамо само о највећим празницима, а неку тек о венчању своме. Осим школе тај саветан рад свешгеника треба да се огледа и у цркви, и то нрво и прво у редовном богослужењу, иуном досшојансшва, светосши и иобожности од стране свешшепика . уз лепо и течно читање апостола и милозвучно појање школске младежи. За све то треба да се у првом реду свештеннк са учитељем постара, да би, редовно учећи школску младеж црквеном иојању и црквено-славенском читању, могли из редова исте па и одраслије младежи ио неке за црквене иоЈце изучиши, а ако је икако мо1уће и само иевачко друшшво створити. Колико само у овом има иривлачне снаге за шго боље нохађање дома Божјег! ? Да ће овако свршавање свештених обреда пуно побожности и досгојанства од стране свештенства не само при свршавању свете литургије но и при свршавању свете тајне крштења, покајања, причешћа, брака, при погребу, ношењу врбице литије и томе слично, битп од огромног религиозног утецаја на наш народ, не треба нп спомињаги. Нарочито крајње је већ време да се престане са онако неиотауним и иовршним свршавањем свеше тајне иокајања исиовесши, у колико свештеник у истој има најмоћније средство, ко.јим утиче на покајничку душу свога парохијанина. А има ли их међу паством, који знају значај те велике светиње наше, све пак због небрежљивог и немарног свршавања исте?! Но прописно и савесно свршавање ове свеге тајне имало би својих добрих последица само онда, ако би се путем високе наредбе од највише надлежне духовне власти, под

„Ш1СКИ СИОН*