Српски сион

О тр. 432.

Б р. 21.

пајсшрожијом одговорноги&у свештенстса свуда II у свакој парохији завело и најтачније вршило, иначе би нре изгледати могло као ћеф појединда, ради чега би сама ствар патила. Ако би пак ово било тешко код одраслих извести, то би се могло почети са млађим нараштајем, шта више од саме школске младежи, те би се временом могло нренети и на старије. Погледајмо само на римокатолике како они цене ту свету тајну, како они хитају на свету игповест при доласку нарочито њихових мисионара — проповедника. Али за то је у њих, и ако је та хришћанска вероисновест бројем најјача, видети најмањи број прелаза у назаренство, премда слушају и свету литургију, на. себи са свим страном језику — језику латинском, но ту им помаже савесна ка= тихизадија и ревносна нроиовед. (Наставиће се.)

Реч о владању у св. цркви. „Хра<мх мон, хр<ш2 .НОЛНТКК1 нлречггса : ки же сотворнст« А в(рт«1х РЈЗконннкиЈмх". (Мат. 21., 13.) „Таки* ли н< возмогосте едннлги' часа повд'ктн со л\нок>." (Мат. 26., 40.) Ово су, 'љубазни моји, две речи Христове, Божјега Оина, изречене у двема разним нриликама земног живота Љегова. Прва је реч укор, а друга је жалба. Првом је укорео своје кивне ненријатеље, Јудеје; другом је зажалио на своје свагдашње иратиоце, апостоле Када је пре сградања и смрти своје Христос дошао у Јерусалим, нраћен на иуту до Јерусама, па и кроз саме улице Јерусалимске множином народа, који је простирао хаљине своје по путу којим ће Христос нроћи, резао финикове гранчице и држећи их у рукама весело и радооно Га иоздрављао и од свег срца и из дубине душе своје клицао Му: „Осаннд СкжИ ДавидокВ : иклнд ко кћ.1шни\а" — а Он оде у дом молитвени, у св. храм, и ту наиђе на „керттх разкоиники^их," на нећину хајдучку : јер место људи сакупљених на срдачну и топлу к Богу молигву, Христос затече у св. цркви, у храму Божјем — пазар: виде трговце, који „продаваху и куповаху по цркви"! То је Његову божанску душу толико жалостило, толико увредило; то Га је тако врло ражљутило, да је „начинио бич од узи-

ца" (Јов., 2., 15.) те „изагнао све, који иродаваху и куповаху по цркви, и испреметао триезе оних, што мењаху новце и клупе оних, што продавзху голубове", те их све оштро укорео и рекао им: „писано стоји : дом мој, дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку." Пред сами час предаје своје у руке непријатеља, мучитеља и уоилаца својих, Христос Сиаситељ оде са ученицима својима у село Гетсиманију, да се онде Богу, Оцу своме помоли, да Га — ако је икако могуће мимоиђе горка чаша страдања. Дошавши у Гетсиманију и оставивши друге ученике а узевши са собом Петра и два сина Зеведејева, Христос пође даље и поче ии се тужити и жалити; па оставивши и њих и препоручивши им, да буду будни, и да постраже с Њпме заједно, Христос пође још мало даље, да се на само Богу помоли. Кад се са, своје кратке молитве Петру и синовима Зеведејевим повратио, а Он их затече, где спавају; то Му би тешко и жао, те им рече: „зар не могосте један час постражити са мном?" На жалост и срамоту хришћанскога нам образа и имена, ни данас св. цркве нису оно, што треба да су: домови молитве; него су и данае св. Божји храмови неки „ксртепи разкоиниким1х", хајдучке пећине. II данашње свештенство може и мора са речима Христовим да коре своје верне: „дом мој, дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега иећину хајдучку." — II данас служитељи Божјег олтара, долазећи у св. цркву и стојећи на служби Божјој, могу и морају, слично Христу Спаситељу, зажалити на своЈе верне: „такш ии н« козмогосте единагш часа покд'кти со лшон>?" зар тако не могосте ни једнога часа постојати са мном заједно мирно и побожно, а на молитви, на служби Божјој ? Истина Бог: ми данас у св. дрквама не видимо „клупе оних што продају голубове"; не налазимо „трнезе оних, што мењају новце"; не гледамо оне, што „нродају и купују по цркви"; те би зар рећи и тврдити хтели, да ев. цркве данас нису „пећине хајдучке", него да су то доиста „домовн молитве". Истичући и засведочавајући то, не можемо, а да не нризнамо, да исповедимо, да ми и данас у св. црквама видимо и чујемо оно, што се у дому молитвеном никако видити и чути, гледати и