Српски сион

Бр. 27.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 433

слушати не сме, и што само приличи за „вер= тепа разБоиникишх", за нећину хајдучку. Па како се ваља владати у св. цркви, у дому молитвеном, а за вреае, док се свршава служба Божја, док се приноси жртва бескрвна ? На то нам иитање дају одговора две наше леие песме дрквене. Прва је тако звана песма „херувимска", која се преко године сваке недеље и сваког свеца, и увек, кад-год се служба Божја, св. литурђија свршава, поји и чује; а која гласи : „Иже ^р^кТлш таииго ижразВкхји, и животкорАфж троиц ^к трисеат8|о 11'кснк прип -кк ^иоци, кслког нкш^к жнтеиско« Кложил(х по[нчжТе. Шкш да кск\х подил(ел1х, ЛГГМСКНЛЈИ НбКИДНЛКУ ДОр\'НОСИЛ1Л чини." [Ми, који тајанствено херувиме престављамо, и животворној Троици трисвету песму прииевамо: сваку сада животну одбацимо бригу, да прихватимо цара свију, кога анђелски ликови невидљиво на конљима носе.] — Друга је песма, која ову „херувимску пеему" занењује, а која се преко године само један пут, и то, на велику суботу и опет на св. литурђији поји, а која гласи: „Да л*олчита ксакла плотк ч(лок'кча, и да стоитх со стра^ол^а и трештол^х, и- ничтоже зел«ное вх с (В 'к да по Л1К1ШЛА6ТХ, царх ЕО ЦарСТК8|ОфИ)(К, и господк господстк8(01 |]И )(х прирднтх заклатисА, и да* тисл кх сн-кдк к>крнк1лгА: прЈдрддтх ж« сел|8 лицм аггслстТи, со вслкнл1х началол^х и кластТ /А, л1ногоочитТн )({р8кЈ/ИИ н шестокрилатТи серафТлш, лнца закрћжанмре и копТк >фЕ п-кснк: аллилВТа" [Нека ћути свако људско тело, и нек стоји са страхом и дрхтањем, и ништа земаљско у себи нека не мисли, јер цар оних, који Ч а РУЈУ) и госиодар оних, који господаре, долази на заклање и да се даде за јело вернима: пред њиме ходе чинови анђелски, са сваким старешинством и влашћу, многооки херувимн и шестокрилни серафими, заклањајући лице своје и певајући песму: алилуја."] Дакле: у св. цркви, а на служби Божјој ваља „да ћути свако људско тело и да стоји са страхом и дрктањем"; у дому молитвеном, а о св. литурђији Хришћанин треба „да одбаци сваку животну бригу", па о оном, што је „земаљско у себи ни да не мисли" — јер У СВ. цркви „тајанствено херувиме престављамо" и „ирихваћамо цара свију" људи, кога „анђелски ликови невидљиво на копљима носе"; јер се у дому молитвеном служи служба „цару,

оних, који царују и господару оних, који господаре";јер о св. литурђији тај „цар царева и господар господара" долази да се даде „заклати", да би тако своје тело могао дати „за јело вернима". Па кад место свега тога; место „ћутања, страха и дрхтања", место смерности и скрушености, место иреданости и побожности, мес10 мира и тишине — чујемо и видимо у св. цркви, у дому молитвеном жагор и метеж, немарност и расејаност, шалу и смеј, диван и разговор о томе, где смо били и куда ћемо ићи, шта смо радили и шта ћемо радити, шта смо купили и шта ћемо купити, шта смо продали и шга ћемо продати — е онда заиста морамо рећи, да неке св. црквени данас нису „домови молитве", него да су то неке „пећине хајдучке"; онда свештенство Христово може и данас са пуним правом укорети своје верне речима: „дом мој, дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега нећину хајдучку". Кад стојимо иред каквом земаљском влашћу, и кад какав земаљски власник што говори и разлаже, казује и наређује, тада је човек дужан, па и мора мирно стојати и пажљиво слушати. — Но не само то, него баш и у обичном, трезвеном људском друштву кад говори какво старије и угледиије лице и казује што добро и корисно — тад захтева ред и пристојност мирно и пажљиво слушати реч старијега и вољно и радо иримати добре и корисне савете; и онај човек који је мудар и разуман, доиста и чини тако. — Па кад то и тако радимо и морамо да радимо онда, кад стојимо пред лицем каквог власника земаљског; кад то и тако чинимо и ваља да чинимо онда, кад смо у пристојном и трезвеном људском друштву; нисмо ли онда зар још и више дужни мирно и смерно стојати, вољно и пажљиво слушати онда, када смо у св. цркви, када стојимо нред лицем „цара цард царсте8|ОфН)(х и господа господстк$1оцшхк" и када слуга Божјег олтара казује дела Господња и тумачи реч Божју? Нисмо ли зар то и тако чинити дужни у св. цркви, у коју и нисмо дошли за то, да се у њој до миле воље наразговарамо, него зато, да се Богу помолимо?! Шест пуних дана оставио је и дао је Бог људима за рад и разговор, а само један једити, седми дан посветио је себи; и у тај седми дан дужни смо нарочито се Богу молити. Па