Српски сион

С тр . 434.

„СРПСКИ

СИОН."

Бр. 27

и од тог једног седмог дана одредила је св. дрква једва три до четир сата Богу на молитву, а остало време остављено нам је и опет за пријатељски разговор и братско и дружаско саветовање и поупавање. Па још и та три-четир молитвена часа ие следе један за друпш, него су раздед»ени, половина — око два сата — снада на „јутрење", а друга половина на св. литурђију, т. зв. „службу". Па кад узмемо, да је време молитвено тако кратко, један сат, а највишедва; и кад знамо, да се на богослужење, на јутрење и службу, не долази одмах с почетка, него тек, око половине и ближе крају — као што је то овце обичај; и кад још додамо, да не само онај, који је одмах у почетку богослужења у св. цркву дошао — а такав је бар овде код нас врло редак — пего баш и онај, који је у св. цркву у половину, а и носле половине богослужбе дошао, често пута не дочека краја богослужбе, него и нре свршетка богомолитве из св. цркве изађе — као што је то и онет овде, а нарочито код млађих обичај ; па кад ни то, већ ио себи кратко, а уз то још п самовољно скраћено време многи и многи не престоји мирно и побожно, слушајући вољно и пажљиво или лепу несму црквену, или чудна п велика дела Господња, или корнсну и спасоносну реч и науку Сина Божја, већ нроводи у разговору, те и некој шали и смеју: е онда реците и сами, да ли нема пуно право и оправдана узрока и разлога свештеник, да на верне своје зажали речима Хрнста Спаситеља: „таки! ли нј козмогосте единаги; часа повд^кти со л\нои5," тако ли зар не могосте доиста само један часак постојати мирно и побожно и помолми се са мном Богу тонло и срдачно?! Говорити у св. цркви, или управо рећи у њој коју реч дозвољено је само у крајњој нужди, само онде, где се мора, а о ономе, што је преко нужно, па и то онда, када се може, а не ма у које време богомолитве, али само тихо и шапатом тако, да само онај чује, коме се говори, а не говорити гласно и јасно, тако, да они, који су у близини, од тога разговора не могу да чују, шта појац поји, шта читац чита, или шта свештеник казује и говори, о чем учи и разлаже. Признајем. и то врло радо, да нисте сви, који се у св. цркви разговарате; има међу вами, и то доста, и такових, који се у дому

молитвеном владају онако, као што то том св. месту приличи и пристоји; и то се код тих људи само похвалити може. Али их има, а нема их баш мало, који, кад су у св. цркви, заборављају, где су, и шта оном месту — на коме су — нриличи и нристоји; а таковима то ни најмање на дику и нонос послужити не може. Па те и такове ево сада са овог св. места позивам и молим: нека мисле, где су, када су у светој цркви; нека се сете, шта је црква и ко у њој живи, да је црква дом молитвени, и да је она кућа и обиталиште „Цара над царевима и господара над господарима"; нека се сете, чега су рал,и у св. цркву дошлн, да су дошли, да се Богу поаоле; нека се сете, каква је молитва Богу мила и пријатна, и какву молитву, Бог прима, да је Богу мила и пријатна топла и одана молитва, и да Бог ону молитву прима, која из.тази из „срца чиста и смирена"; — иа нека мирно и побожно стоје, нека вољно и иажљиво слушају оно, што се у цркви казује и говори, о чему се учи и разлаже, о чему се иоји и моли; нека се заједно са св. мајком црквом моле: за велико и мало, за старо и младо, за богатога п за убога, за срећнога и за невољнога, за војина и за цара, за слугу и господара, за свештеника и земљорадника, за путника и морепловника; и нека не доиусте, да их свештеник Христовим речима укорети мора: доал^ мои, Д10инткћ1 ндјпчетс/А; км ж* соткористе и кертЈпх рлзкоГшнк (л>Л1х," нити да. свештеник на њих са Хрнстовим речима зажалити може; „т<Јки> /1п не козл 1 огосте единапџ часл покд'кти СО Л1Н010." У похвалу вашу рећи могу и морам, да сам, кад сам амо дошао затекао и видео код вас многе лепе и побожне обичаје, особито у св. цркви, а за вреие службе Божје. Па те, свакако лепе и побожне обичаје врло ружи и квари гласно и јасно разговарање у св. цркви, а на служби Божјој. А ја бих желио, а свакако би и ви волели, да вам се ништа замерити, ништа пребацчти не може. И та ће нам се жеља исиунити, ако престанете и одустанете од разговора у св. цркви. А и за што не би тога учинпли, разговарања напустили, кад разговор у св. цркви није мио ни Богу, ни људима Па за то „Иже херВкТлш ташнџ и>краз8н»фе,