Српски сион
С тр . 472.
„СРПСКИ
СИОН."
бљава се у дркви ладан — Хабачоу или ХгјВачоу. Према разлици свештених аката ири којима се кади, кафење има разна значења. Оно уопште означава присуство духа Божјег, који наслафује душе наше; од наше стране пак кађење значи — жељу нашу, да нам се молитва диже пред Бога, као што се у вис диже дим од тамјана. Због тога свештеник при благосиљању кадиониде говори: „Клдило т{К'к принсснл1х ХрТете Б оже наш, рк кото Благо^рнТА д8)(окнаго, еже пр/шх вх пр{не= кјг н ми ткои жертвеника, возниспосии нал( кла= годатк прескАтаго ткоего Д!5\"а." Осим тога, кад означава и саме молптве наше, које уфањем на Исуса Христа ириносимо Богу (апок. 5, 8; — 8, 4; пс. 140. 2). V. пг V с с п х — је нека врста траве, од које су зготовљавали кронило — налик на наше босиљкаче — којим се у старозаветној цркви замакало у крв заклане животиње или у воду и њиме се кропили домови и људи, те су се тако очишћавали од нечистоте. (II. Мојс. 12, 22. III. Мојс. 14, 49, 52 и IV. Мојс. 19, 19). У тајанственом смислу старозаветно кропљење у крв замочеиим исоиом, предсказиваше очишћење грехова наших крвљу Исуса Христа (пс. 50. 9., Јевр. 9, 18; — 10, 22), и (I. Петр. 1. 2., Дјеј. 15, 9). У нашоЈ цркви Хришћани се кроие св. водом, а кропило се прави од босиљка. По старом предању босиљак је ушао с тога у употребу у хришћанској цркви, што је он ницао на оном месту, на којем је крст Хри стов закопан био, и над којим је каспије незнабожачко капиште подигнуто било. Додатак.* в п I т! Л11 а. — 'егатсрла — захшев, егахциоч, Т1[лу ][ла казна. Под епитимиом разуме се извесна врста духовне казне, којом духовник казни покзјника, због учињених грехова. Врста и мера ових казни опредељује се по правилима номоканона, а још много више по личном увиђењу духовникову и према духовним нуждама и нотребама покојниковим. Казне ове не могу се сматрати за освету, одмаштење за учињени грех, нити за задовољштину Божјем правосуђу, јер Бог по великом милосрђу * Ове су речи услед непажње изостале испод дотичних пиемева.
својем свакоме ко год се искрено покаје, сасвим прашта сваки грех, али нод тим условом, да дотични верује у заслуге Исуса Христа Искуиитеља; јер ми никада нисмо у стању дати задовољштину за учињене грехе. Цељ духовних казни — енитимије — од благодатног је утицаја по нас саме, јер нам оне умирују немпрну и унлашену савест и лече болести душа наших. И ако у тајни покајања добијамо потпун опроштај грехова, ипак тај опроштај не може искоренитн и уништити корен злих и грешних навика које су у нами. Ради тога потребан је труд и добра воља. Тај труд нам одређује духовник — н тај труд и јесте епитимија. ® п и т р а \ и л к — етатра"/г{к<.оч (сложено од ега — на, тра)(7јАо$ — врат) навратник. Епитрахиљ је свештеничка одећа, коју ови на врату носе. У самој ствари епитрахиљ је то исто што и ђаконски орар, само што је овде пребачен прекп оба рамена, односно преко врата. У духовном смислу епитрахиљ значи, изобиље бладати, коју пма свештеник, да може свршавати свете тајне; с тога свештеник, стављајући еиитрахиљ на себе говори: „клаго* слокенх Богх изликади клагодатк сво!о на сва = цјжники своа , гакш л^ро на глак^к, сходАцне на врадВ, врад^ ДаршннЈ, с\-одАфн на олитм одјжди @гш." Енитрахиљ је најглавније одело свештеничко, јер у елучају нужде свештеник може служити богослужење (осим св. литургије) без свију осталих свештених одећа, али без епитрахиљи не може вршити никакве службе нити опслужити икакву потребу. Нар8кавницк1 — наруквице су једна малена принадлежност свештеничког одела; њих носе свештеносдужитељи на обе руке и оне служе на то, да се помоћу њих стегну пошири рукави свештеничког одела, да би тако свештеници могли удобније вршити богослужење. Обе наруквице заједно означавају оне везе, којима је везан био Господ Исус Хриетос, када су га водили на еуд цред Пилата. Осим тога десна наруквица означава силу Божју, коју добија свештеник, да може свршити богослужење, које иревазплази силе људске; а лева — тврду одлуку свештенодејствовати под утицајем благодатне силе Божје, ко.ја му се у помоћ шиље. Због тога свештенослужитељ при навлачењу десне наруквиде, прославља победну силу Божју, речима: