Српски сион

В р . 30.

СИОН."

ску св. вјеру, те их умилнијем звуцима на покајање и на обраћање. С тога обраћа се оваЈ српски православни народ на благочестиву браћу Србе из свију крајева врућом молбом, да дарежљиву руку своју пруже и милостињом припомогну браћу своју по вјери и по крви, да узмогну нрпбавити за дрквицу своју звона и остале нужне црквене утвари. Надом, да ће милостива десница добротворнијех Срба у овој големој нужди бити обилата милостињом, потписано црквено туторство у име онијех стотину душа прав, Срба села Сливна остаје на томе унапријед захвално и обећаје, да ће имена дарежљивијех приложника вјечито записати у књигу добротвора овога Божјега храма и јавно их кроз српске листове огласити. Новац треба упутити на срп, прав. црквено туторство у МетковиЛ (Далмација.) Кремена (Сливно) код Метковића ; маја 1900. благајник: предсједник: парох: ј- Луке Кадијевића; -ј- Мих. Еадијевића; Љубо Блачић,

Позив* Висока краљ. земаљска влада отписом својим од 8. свибња 1900. број 31238 услед молбе Одбора за градњу српске православне цркве у Ђанову, благоизволила је споменутом одбору подијелити дозволу, да може течајем времена од (1) једне године дана сабирати добровољне приу речену сврху. У трговишту Ђакову живе, ко.је чиновника, које стално обитавајућих преко стотине православне вјсре. Ми православни Срби Ђаковчани спадамо нарохији у Великом Набрђу. Даљина пута до Великога Набрђа износи истина само нешто преко 18 километара, али су путеви, који тамо воде неизграђени, бреговити и неуређени, пак и у само летње доба доста несигурни и опасни, ујесење и зимње доба јесу пак споменути нутеви тако рећи непроходни и самом животу веома погибељни. Није дакле никакво чудо, што смо ми нравославни Срби Ђаковчани жељни наше свете православне цркве тим више, што су покрај горе нацртаних околности дјеца наша лишена поу* Придоге у Карловци прима и уредништво овога мста. Ур.

чавања у најважнијим ночетцима науке, а наиме у нравославној вјеронауци и у црквеном пјенију. Из свега преднаведенога произлази, да смо ми нравославни у Ђакову обитавајући Хришћани лишени светога богослужења у српској право* славној цркви, а наша дјеца науке православне вјере и црквецога пјенија. Ово су изим других жалосне чињенице које су присилиле нас Хришћане Србе Ђаковчане, да устројимо одбор за градњу православне цркве у Ђакову. Смјерно потнисани одбор започиње у име Бога своје дјеловање пак: Услед свега до сад реченога, умољава најуљудније пречасну госноду свештенике, велеславне краљ. жупанијске и котарске области и судове, славне финанцијалне области, све славне српско-православне црквене општине, славна општинска поглаварства, елавна уредништва јавних гласила, славне новчане заводе, цијењене женске задруге, пјевачка друштва, добровољна позоришна друштва, сву велецијењену госноду учитеље и свакога брата Хришћанина, у које се чврсто надамо, да ће се живо заузети за ову племениту и свету ствар, те да ће у сврху градње српеко-православне цркве у Ђакову приносе сабирати и убране шиљати потписаном одбору на име Јоце СладиЋа у Ђакову, уједно молимо, да нам се најдуже у року од два месеца арак шиљати изволи. О дарованим приносима положити ће потписани одбор јаван рачун. У Ђакову, 22. Маја 1900. 0ДБ0 Р Јоца СладиИ. као предсједник одбора. —• Јоца СтанишиИ , тајник. — Добривој ЕушиЛ, управитељ кр. кот. суда. — Данта ПоиовиЛ, крсудбени пристав. — Александар барон ЈовиЛ, љекарник. — Ђока КајгановиЛ, иоштар. — Стојпн Куреиа, кр. Финанцијални пригледник. Тоша КрајшиЛ , посједник. — Љонтије Саркањац, папучар. — Милан Саркањац, кр. норезни официјал. позив НА ГЛАВНУ СКУПШТИНУ „СРПСКЕ ПЧЕЛАРСКЕ ЗАДРУГЕ У РУ1И". По §-у 11. својих иравила а по одредби лањске главне редовне скупштине, одржане