Српски сион

„СРПСКИ сион*.

Б р . 30.

толико других доказа о бићу Божјеи, да би овај лако жртвовали, кад би то истина захтијевала. Кад би искуство доказало, да се у неким повољним околиостима минерална материја сама организује и формира, без предпостојећег сјемена, ми би први без оклијевања то нризнали. Кад би се тај факт констатовао, ми би, пошто је организадија и живот нешто вишега од чисто минералне материје, закључили, да је Бог морао у њедра материји ноставити извјесне специјалне, за нас непојмљиве али реалне, силе, и да су се дјеловањем тих сила у предвиђеним и по Божјој премудрости предуготовљеним случајевима, али без нове интервенције Божје, атоми групирали у молекуле, а молекули у живе ћелијце. Бог би и према тој претпоставци још био автор живота, али само на неки посредни начин и неким дјеловањем, које се не разликује од стварања и одржања тјелесне супстанције. Морамо примијетити, да апсолутна пзвјесност Божје ексистенције није никако узрок ове расправице, кад би нам противно доказали, ми би тим изгубили један од стотину других доказа Божјег бића, и прешли би преко њега, као што су вјековима прелазили наши првашњи теолози и филозофи. Заиста, црквени оци допуштају спонтано развиће. Св. Василије тумачећи постање, емтиа , у смислу „земља производи душу живу", држао је, да се земља и у томе покорава закону Огворигеља „Док је један дио живућих бића произведен од бића живућих, други дио, вели он, постаје спонтано из земље. Тако за кишовита времена излазе пужевн, даждењаци и жабе, а бара производи пијавице". Сличних мјеста нашли би код св. Грпгорија Нијског, св. Августина и још других св. Отаца. Ми се томе ни мало не чудимо; они су говорили језиком знаности њихове епохе, а више се не може ни захгјевати од њих. Није ли Вергил писао, да пчеле излијећу формиране из гњиле утробе једног бика? Зар нам Лукреције не приповиједа, да је површина земље, кад је отекла вода, која ју је дуго покривала, наличила некој неизмерној бари, и угријана сунцем мало по мало ироизвела инсекте, птице, лентире четвероношце а најзад разумне људе? То су сањарпје ијесника, рећи ћете! Али Аристотел није био сањар, иа и

он такођер вјерује у спонтани развитак живота. Он учи, да свако тијело нролазећи из суха у влажно и обратно, нрои-звађа животиње. IV. Заблуда трајала је дуго. Уап Не1топ1, један од најоригиналијих умова ХУН. вијека, вјеровао је јзш у спонтанп развитак. Његов рецепт по којем спонтано постаје миш остао је на гласу. (Треба само напунити лонац земљом, прљавим рубљем и житом, то је бар јединствено.) Међутим према напретку знаности, микроскон показује клице живота и ондје, гдје се мислило, да живот ностаје спонтано, то јест без сјемена. Требало се дакле мало по мало спустити лествицом бића до најнижих врста и ондје тражити примјере спонтаног развитка. II тако хетрологија* сузбијана напретком знаности морала је наћи прибјежиште у врло уском регијону. Важност тога питања, знање иротивника, њихова упорност, све је то дало дебати изванредни одјек. Учени свијет подијељен тако рекућ у два табора, кроз више година, ирати са страственим занимањем фазе ове знамените препирке. У осталом она, се прати према достојном ноложају њене озбиљности. То није био конфузни метеж, који завршује оићом досадом публике или бораца; у ком свак говори а нико не слуша, и из кога сваки излази побједником, а да заглушени гледаоци не знаду ко пма право ко ли кривд. Академија знаности, која је и сама најприје пратила ту нрепирку, именује једну комисију, којој је нредсједавао знаменити кемичар М. Ва1агс1. Он је одредио, да пред том комисијом понове М. Рав1еш- с једне и М. М. Роисће!, Јо1у и Ми88е(; с друге стране покусе супротне и повољне за тезу спонтаног постанка живота. Најзад кад је већ с једне и друге стране све казано, имала се дискусија закључити и пресуда изрећи, и комисија изјави своје мишљење. Оно бијаше поразно за хетрологију. Комисија је изјавила: „да су фа-кта, која је бранио М. Ра81еш- (цротив спонтаном постању) а осчоравао М. М. Роисће!; е1с. савршено тачна." Тај суд академије знаности био је затим потврђен аДћезЈош (противношћу) и открићима најзнаменитијих фи* То је име системе присташа спонтаног развитка. Бил* би боља ријеч аМо^ета, јер је састављена од рсо;и привативног «.