Српски сион

бр. Њ.

в Ш»*ибки с1он;»

зиолога. Доста је навести С1аис1 ВегпагДа, М11пе Е(1\\а1 'Л8 -а, Сиа1 :геГа»'еб -а ,Со8(е Поигепаа СћаиГагс1а, СггаИо1е(;а, Витава, Весћатрза, ВаЊхапЈа, Туп(1а1а, А§а§812а Ујгсћота, е1с. Али што је још вредније и што ће се увијек мјерити одлучном мјером на ваги бесиристраног разума, то је 25 годишњи успјешни рад М. Рав1еш-а, који се ограничио на свој лабораториј, не марећи за никакву политику, и који је својим радом и успјехом стекао части и истините понуларне славе. Ова та знаменита открића, која човјечанство, индустрија и агрикултура благосиља, говоре за теорију сјемена, оправдавају је и без апела осуђују хипотезу спонтаног развића. V. Кратко вријеме, којим располажем, не допушта ми, да вам потанко опишем покусе М. РавЈеига? у и његових нротивника, ал' ипак ми се чини нужчим, да вам дадем о њима укупни преглед, да и сами нресудити можете ваљаност тих доказа. Вама је, господо, познато главно правило, које влада и осветљује сву експерименталну методу у њезином примјењивању фпзичким или моралним знаностима: Неки антедедент (уогћег&е1)епс1, прецидући, предњак,) замишњени узрок неког феномена, јест реални узрок тога феномена, ако су други антецеденти сукцесивно одстрањени у разним покусима. Тај се феномен увијек нроизвађа у присутности тога замишљеног узрока, а не произвађа се никад у његовој одсутности, повећава се и опада дјеловањем тога претпостављеног узрока. Ако претпостављени узрок није прави узрок, то би све те корелације, узајамни одношаји биии учин без узрока, а то је апсурд. Разгледајмо сад, како је ирема томе правилу, а против хнпотезе спонтаног развитка разглобио М. Раб1еиг проблем о ностанку живота. Познато је, да на површини тла, у нижим слојевима атмосфере и у води, има у изобиљу распростртих клица(инфузорија, микроба,) тако рекућ животног прашка, који само очекује повољне прилике, да се покрене и да на рачун околне материје формира тијело. М. Раз^еиг сумњао је изнајприје, да су појави живота резултат живих и невидљивих сићушних клица и ондје, гдје се мислило да су ти појави спонтани. Но то је била хипотеза, коју је требало оправдати и дати јој знан-

ствени и истинити закључак. Ево како је поступао М. Рав^еиг. Узео је неку текућину, која лако може ускисати, т. ј. веома нодесну, да произведе жива бића. Тад је ночео ућиштавати (клице) микробе текућине и реципијента стављајућ их под доста велику температуру. Затим је употребио различита средства, да спријечи унос других животних клица, пушгајућ зрак у реципијен г, сад кроз цијев од зажарене нлатине, сад другу уску цијев, у којој је изнутра по странама лежао атмосферички прах, сад кроз чеп од вате, која је опредељена да филтрира зрак. Услијед те опрезности, т. ј. кад је претностављени узрок (клице, микроби) био лишен сваког дјеловања и уплива на текућину, то — ако је хинотеза била истинита, није се могао произвести ниједан организам. II заиста се тако увијек догађало. Дакле М. Раб1еиг тумачећи покус имао је право казати: „8и1>1а1а саиза 1о1Шиг еГГескш", т. ј. кад сам одстранио клице, спријечио сам да се произведе живот; јер клице су прави узрок живота. Мислило се, да се гријањем текућине измијенила њезина кемична саставина, и да је због тога остала стерилна, али и то мишљење било је очевидно погрешно. Да одстрани и то измотавање противника, служио се је М. Ра81еш- текућином црненом директно из вена једне животиње. Било је дакле довољно само спријечити улазак клица, а да се текућина и не куха. И преаа том увјету текућина је сачувати морала своју кемијску саставину и заиста ју је сачувала без измјене. Можемо дакле са М. Ра81еигот још једном казати: „бићШа саиба (оНИиг еИесШз. " Кад се уклони узрок, уклоњен је и учин. М. Ра81еш- правио је протупробу. Новратио је наиме претпостављени узрок живота, (клице) било бацајућ у исту текућину неколико комадића вате, која је задржала животне клице; било нагињућ реципијент тако, да текућина иодлизује крајеве уске цијеви, гдје су се животне клице могле смјестити; и текућина је брзо почела врити и живући су се организми наскоро показали. Дакле, можемо са М. Ра81егот казати: „Кес1еип (;е саиза гес1Н еГГескгз." Кад се поврати узрок повраћа се и учин. Шго се више уздижемо у атмдсферу, то зрак постаје чистији и клице све рјеђе; текућина ће се промјенити тим теже — ако