Српски сион

С тр . 542

СИОН.»

ријалног пзасланвка Михаила Ракпћа. Једногласно е изабрат Васа Обренов. (Избор учитеља.) Од седам компетената већином гласова изабрат је Љубомир Велић, свршени ирииравник Сомборске учитељске школе. за учптеља у Бегечу. (За измену саборског изборног реда.) Извештени смо, да су свештенпчки зборови свнју иротопрезвитерата у Горњо - Карловачкој Дијецези одржали ове године своје зборове и нретресали питање саборског изборног реда. Од девет протопрезвитератских зборова тих, изјавило се за измену изборнога реда у правцу засебног избора свештеничких посланика, шест зборова, а три против измене. Дакле, две трећине свештенства Горњо-Карловачке Дијецезе изјавило се за измену. За сада ово констатујемо, а поближи извештај о томе донећемо накнадно. — Колико је оправдана тврдња о неканоничности данашњег изборног реда а колпка је лакомисленост пискарати о њој као да је „нелогпчна' 1 , „бесмнслица", „софистерија" и „фраза, која је из основе пољуљана п побијена управо с оне стране, с које се наши вајнп „канонисти" нијесу нп падали", (впдп: „Орбобран' - бр. 170 и 172 о. г.) биће расправљено у чланцпма овога листа, којп су о питању том почели излазптп. У Србији (Против сујеверног светковава.) Министар унутрашњих послова издао је распис свима властима у земљи, да ове сузбпјају сујеверно светковање и нерад у пзвесне дане преко године. Нарочито у времену кад наш народ има у пољу највише посла, и у које је доба нерад један грех п нпшта друго. Властима је наређено овим расписом, да у згодним приликама одвраћају народ од тога прекомерног светковања и нерада у поменуте н још у многе друге дане преко године; а према општинским судовима да се предузимају најстрожије мере, који би покушали у будуће да сазивзју зборове и решавају о празновању овог пли оног дана у години, те да на тај начин сами стварају сујеверје и иотпомажу лењост и нерад. Разне белешке. (Одликова&е уметника.) Немачки цар Виљем П одликовао је чувенога уметника сликара нашег Павла ЈовановиДа златном медаљом за уметност, а пзводом његових радова, изложенпх на овогодпшњој уметничкој изложби у Верлину. (Православље у Чешкој.) Чешки листови саопштавају као поверљиву означену наредбу чешке гу-

берније од 22. (9.) јуна о. г. бр. 13382, која је послата свнма среским капетанијама у Чешкој и у којој се обраћа пажња на агшацију старокатоличкога свештеника др. Иске. У наредбп каже се, како др. Иска тобоже вели, да хоће чешки парод да одврати од католичке вере, али њему није стало управо до старокатол., него до тога, преведе чешки народ у народну словенску цркву. Др. Иска да стоји у везп са руским круговпма и у носледње време добпјао је писма од високих руских личности, у којима да се његова агитација одобрава, осим тога да је оп више пута добијао новчанупомоћ од СлавјанскогаБлаготворителнога Општества у Петрограду. Зато су позване среске капетаније, да особиту нажњу обрате на агитацију дра Иска и да народ на згодан начин отклоне од те агитације, је ова не сера на .што друго, него да народ приведе у народну словенску цркву(православну.) Још су у реченој наредби позвате среске капетанпје, да оштро мотре на све зборове, у којима беседи др. Иска, на да подробни извештај пошљу по ономе што су приметили. — Најновпји извештаји јављају, да је полиција притворила дра Иска. (Доброчинство у Русији.) Браћа Бајеви у Москви далп су Московској општини 400.000 рубаља да сагради дом за сиротиљу у спомен њпхова. оца. (Иеправак.) У белешци прошлога броја овога листа „стечајни исиит", (стр. 525) после имена Александар Богдановпћ, изостало је: „администратор парохије у Грдншту, и Владпмпр Милутиновић." Некролог. | Др. Илија Огњановић, срески физик слаб. краљ. града Новога Сада, српски књижевник, члан Књижевног Оделења „Матице Српске", дописни чдан Српске Краљевске Дкадемије наука и уметности, члан Епархијске Уираве Вачке и т. д. нреселио се у вечност дана 8. (21.) авг. 1900. у 3 сата по нодне у Будимпешти, на иовратку своме из купатила, после кратког, тешког боловања у својој 55. години. Тело нокојника пренесено је у Нови Сад и онојано дана 10. (23.) авг. т. г. у 4 сата ио подне у српској православној саборној цркви, те сахрањено у нородичној костурници на АјмаIIIКОМ гробљу. У „Бранику" изашао је овај извештај о ио| шти, коју је Књижевни Одбор Матице Српскс } одао врлом нокојнику на први глас о његовој | изненадној смрти: