Српски сион

О гр . 556 . СРПСКИ

јаче своју мржњу искаже према Хришћанима, јер, кад би се еиископи и даље састајали, тиме би прекршили цареву зановијед и иодвргли би се казни, а не састајући се, прекршили би опет црквене законе, пошто никако друкчије, него само на саборимамогу бити правилно уређени црквени нослови (аХХозд уар ои обуато^ та ргуаХа тму ахгрратму оса аичбђт хаторЗ-соааабас)" 5 Како је још цар Маркијан уважавао и респектовао саборну власт у цркви,види се из његових речи, што их је изрекао но поводу једног дисциплинарног питања, које је имао 1У. васеленски сабор да реши. Тим поводом рекао је цар: „Што свети сабор одлучи, за мене је закоч, томе ја следим, томе верујем". 6 Износити још сличних доказа о искључивој неонходности п надлежности саборне епископске власти у решавању важиијих послова једне црквене области, држимо да је излишно За некога може само још бити питање : да ли сабор епископа може да буде и да решава правоваљано и без предстојника дотичне црквене области? Ко је, и после горе приведенога доказнога материјала о недозвољености нредузимања и решавања важнијих црквених послова за време седисваканције, још у неизвесности и гледе одговара на ово питање, наћи ће правилан одговор у даказном материјалу, што ћемо га одмах иривести. У њему ће бити и друга половина разлога с којих је изречена и с којих иостоји та недозвољеност. Но наредби 16 иравила 1У. помесног, Антиохијског сабора : „Потпуни сабор онај је, па коме присуствује и митрополит". 7 По наредби 20 правила истог сабора: „Није никоме допуштено, да по себи саборе сазивље без оних епискоиа, којима су митрополије поверене". 8 У тумачењу овоме 20 правилу проесвештени писацвели: „У главноме понавља ово нравило наредбу 34 ан. правила; додаје само и овдје оно, што се у неколиким правилама овога сабора сномиње, на5 Ш(1. стр 223, прим. 15. 6 Шг1. стр. 62. прии. 21. 7 Ш<1. Књига П. стр. 64, 8 Ш<1. стр 67,

СИОН." Б р . 34.

име, да је потпуни енархијски сабор само онај, који је сазван надлежним митрополитом". 9 У тумачењу 6 нравила УП васеленског сабора исти писац вели: „Право и дужност сазивати ове (митроцолитске) саборе нрипада митронолиту". 10 Привешћемо одмах и другог чувеног славног канонисту, Бга Јоз. 2Шзћтапа, Ево шта вели он: Беп УогзИг ће1 сЈег ЗупоДе Шћг1 с1аз Оћегћаир1 <1ег ће1ге1Теп(Зеп ипаћћап^еп К1гсће, 8о 1ап§е (Зег Тћгоп (1ез аи!окерћа1еп Оћегћаир1ез ег1е(И§1 131, капп сће 8упос1е ^еДег е!пе 8е]ћз18{апс11§е Еп1зсћв1с1ип§ 1ге1Теп, посћ ејп 51гаГиг1ћеГ1 ШЈеп. 11 Багсћ сћезеп (Ме1гороП1) аПеЈп егГо1§1 ћ1е ВегиГип^ (оиш рогад) ап сПе башт1ћсћеп ЕрагсћЈаЊЈсвћОГе 111 атШсћег Гогт; оћпе ејпе бо1сће ВегиГип^ јз1 ез (1еп ВЈзсћоГеп уег\уећг1, зјсћ зупо<1аНбсћ ги уегзатте1п. Ег (Ме1гороШ) Шћг! деп Уогзћг, <1игсћ зе1пе Ап\уезепћеИ \ у 1 г (1 (ће 8упо(1е егз! е1п уо11б1аисН§е (тгХгСа), ип(1 оћпе Шп капп (ћебе1ће ке^пеп дШл^еп Вебсћћгзб Газзеп. 12 Да наншх Синода пије могло бити без митроцолита, предвиђено је то и у 21. §-у Деклараторије од 16. јунија 1779. Тако канони и канонисте. А какви су о томе неправилни и криви иојмови владали међу некадањим вођама народњацима, а можда и данас владају, цоказују речи, што их је Милетић изустио на сабору 1864. године. А наиме: „Слушао сам и знам да ће ми неки рећи, да расцравном нашем сабору треба да цретходи Синод. Синод се цак не може држати без главе црквене, дакле нам ицак најпре и пре свега ваља бирати митронолита. Ово, господо, не стоји. Синоди се могу држати и без митрополита, цод цредседништвом најстаријега епископа" . 13 Кад би и ми оцењивали цо новинарском извештају „Заставином 11 о дебати о уводу устројства еаборског, о I. IV. и У. члану ње» ша. 10 1Ш. Књига I., стр 606. 11 01в 8упос1еп ип(1 с11е Ер1вкора1-Аш1ег 1П (1ег тог^еп1ап(Ивсћ«п К1гсћв. "Шеп. 1867. стр. 29. '2 Ш(1, стр. 59. и Правосдавно црквено Нраво. стр. 304 — 305. 13 НароднШ Собор 1864:. стр. 60,