Српски сион

Стг. 576.

агенат тек иојавио у околиди Топуског и не знајући је ли, хоће лп и шта ће се у токг погледу са надлежне стране учинити! Он и после нашег демантија остаје прп својој измишљотини о некој „претњп канонпчкпм поељедпцама", која да је учињена у окружницп високопреосв. г.епископа Михаилп. Остаје при тој лзмишљотиии, јер да ју је црпао „из најпоузданијег извора". Који је то извор? не казује. Можда из окружнице окружиол протопрезвптеру КириноГлииском? Какву је овај окпужнпцу добио, добилп су је и други протопрезвитери, којих се тиче. Једна је и иста. Она је у верном препису и пред нама. У њој нема у,Србобранове и иретње. Позива нас, даје штампамо. Хоћеио, ал' је у реду да је штаапа најпре „Србобран", који је заподео полемику, као што је и 1897. штампао, добротом и хопетиошћу дотпчних свештенпка епископску окружипцу о изборпма. Дакле, ми позивамо „Србобран", да отштамиа ту окружницу, па ако у њој стоји „иод претњом каноничких пошљедица", „Српскп Сион" ће пасти на колена и молити га за опроштење. Ако то не учини, нека сам окарактерпше свој поступак. А дотле остајемо ири својој тврдњи да је то „Србобранова" измишљотиња. Остајемо при свакој речи, коју о тој ствари написасмо. „Србобраи" пати од мегаломаније . . . Он држи, да сме без зазора Епископа нападати и пе саслужпвшп га, он да му сме јавно добацпги, да врши „ординарну злоупотребу епископске власти", а „Србобрану" на то, у обрани враћеиа „ординарност" његова, да зиачи : Сптепкевае тајевШљ,! Место да се држи иредмета, о којем је заподео полемику, он, у несташпцп нротиваргумената, слази на сасвим друге стварп и друго поље, поље личнпх нападаја и увреда, зар у конкуренцпји са некпм —р— у „Новом Времену"! Оволпко за сада. (Признање погрешке и примерно кајање.) Познато је какву су срамну агитацију срдите немоћи нотезали у своје време људп око бесрамног свога органа Новосадског, нротив јубилариих овогодпшњпх светковипа Његове Светости. иатријарха Теоргија. У муљ свога вртлога увукли су и два три црквеиа одбора и неколико лаковерних председника или одборника. ТГоверовавшп заводљивим речима својих радикалскпх „натрона", учпнише људи, што не би смелп учпнити православни Срби, нп органи црквепоопштинске управе. Огрешише се о своју верску дужност и о закон автономни. Туђој обести за љубав, себи на срамоту п зло. Надлежна аЕтономна власт их је по дужности евојој казнила, уверивши се окри-

вици њиховој. Жао нам је бпло некпх међу кажњенима, јер су кажњенп еа своје новодљивости, а због туђе обести п покварености. Жао нам их је, што не гледаше својпм бистрим оком, него пођоше за ту1}им. Но можда и то мораде бити, а да буде добра школа за њпх у будуће и за друге увек. Ж као да из те школе излазе већ иеки иоправљенп. Неки већ признају своју погрешку и искрено се кају. Тако и треба да чине људи, који пмају савеети, страха пред Богом, стида пред људпма, и љубавп према себи. Тако већ чине некп из Лединаца пзвнњујући се, да су „заведени по којекаквим светским пропалицама". Покајала се п цела црквена скупшгина у Крчедину. Искрено покајање и поправљање донеће и доброга плода. На „крајњу обест" Новосадског памфлетеког листа најбољи је одговор овај закључак Крчединске црквеве општине држаие 15. августа о. г. Лредмет V. Председник Стеван Тучевић поднаша решење славног Архид. Адмпнистративног Одбора од 24 маја (6 јуна) о. г. бр. АО. 480. 489. 542. 489/316 ех 1900, да се прочита. На V. Попрочитаном високомрешењу једногласно прима се исто на знање, али ова црквена скупштпна у данашњој својој седнпцп увиђа, да је у послу ирославе оглашене за Његову Светост нашег доброг архипаствра у заблуди била и да је председиик као невичан и неучеи човек иа зло наведен. С тога нада се ова црквена скупштина,да неће у иогрешности бити, ако овај закључак свој овако донесе; да садањи председник Стеван Тучечић уток славном Архпд. Адм. Одбору поднесе, у ком има разложигп, да је на крпвом путу био п то просто из незнања и иесхваћања свога положаја. Подједно моли целокупна скупштпна ова, да бп учињену погрешку, коју сада признаје, у онрост Славноисти узетп и еадањег нредседника на свом месту оставити изволио". (Назарени.) Као што јављају „Србобрану". у Чемерпици и по околинп Топуског ночео је да сеје семе назаренства некакав обућар Шваба. Он је од некуда недавно дошао у Топуско. Римокатолик је, па се поназарепио, задобио за назаренство свога калфу Србина, дао му нуну врећу књига, и упугио га да одвраћа Србе од св. Православља, шго но им прадедови у аманет оставнше. Упозорујемо на то сву браћу свештенпке и ми око Чемернице, Топуског п даље. Стражите и делајте! (Књижевно Одеље&е Матице Српске) пмало је у суботу 19. августа свој редовии састанак под