Српски сион

О тр. 608

„ОРИСКИ

сион«.

Б р . 37.

се имају парохијске сесије у иове груитовнице убележиги. — Решена је молба бивших цркв. одборника у 0., у предмету пзмене једне одлуке овога одбора. —- Узет је на. знање извештај изасланика о предаји црквено-онштпнског нметка у Јегри јер. Дру С. М-у. —- Издато је свима цркв. општинама сходно унутство, како се имају преписи записника и записничких извода епархијској управи подиашати. -- Узети су на знање и стављени у епархпјску писмохрану пзвештаји цркв. општина у Н. С , М., Ст. П., А., М., и Т., о раду тамошњих скупштпнских и управно-одборских седница. — Одобрени су некп црквено-скупштпнскп закључци у цркв. општинама Н. С., М., Ст. С , и Б. — Снабдевени су са клаузулом одобрења разнп уговори цркв. општина у Ст. С., Т., и Г. — Затражена је оврха нротпв немарних црквено-општпнских дужннка у Г. К., П., и М. — Издата је брисовна дозвола за дубијозна потражпвања цркв. општина у Н. С., п Л. — Издата је дозвола цркв. општинн у ,Т., да за покрпће својих потреба извесну своту на штед. књпжицу своју подићи може. —• Поднеће се жолба цркв. општиие у Вајц, у којој молп државиу прппомоћ, високом минпстарству. — Одобрен је избор цредседника у Молу — и председника у Н. Саду. Решене су повољно молбенице .јер. Ј. Р., у Г-Ч., јер. В. Ј., у Т., п јер. Ј. А., у П. — По пријави Ђ II., у С- позвана је тамошња цркв. општина, да нрпзпв његов реши. — Услед иризива Н. Р. у Ст. Ст., и См. М. у Ј., протпв једне одлуке админ., одбора поднешенп су свп списи СОдбору на иадлежно решавапе. — Издати су подпесцп манастира Бођана и подузпмача Н. Ј. у С., коиз. бележнику на извиђај. — Издата је прпјава Г Б. К., у Ст. Ст. тамошњој Црквеној општшш на изјашњење, — Одобреии су илп са прпмедбама враћени рачунн неким подручним цркв. општина — а осим тога решени су још и многи други нредмети адмпипстративне или рачунске природе од мањега значаја. (Избор пароха.) За иароха у Чокн (Велико-Кикиндски протопрезвитерат), изабран је једногласно свршенп богослов Владимир ВулишиЛ. (Племениги дар.) Угледнп и родољубиви грађанп Панчевачкп г.г. Каменко и Пнја ЈовановиЛ приложили су 5000 фор., а г. Светозар ТодоровиД, 1000 фор. на подизање српских вероисповедних школа у Панчеву. — Евала овим дичнпм српскпи родољубпма, којп овим својим лепим даром показаше, колико им је на срцу српока просвета! Угледали се на њпх и остали родољуби, па је оснпвање српских вероисповедних школа у Панчеву осигурано! „Бр."

У Србији. (Походио богооловију) Г. Паја МарнковиА, министар просвете и црквених послова, у пратњи својега референта Г. Стеве ВеселиновиЛа, походио је некп дан богословију у присусгву ректора архимандрпта г. Кирила п био је на предавањима свпх нрофесора, који су пмали часове. Мпнистар је био толпко задовољан редом и радом у школи, да је то своје задовољство изразио и јавно пред свпма ученицима и наставпицима. „Мени је мило, господо", рекао је министар, „што сам застзд овакав лен ред и похвалан рад, да се могу не само радоватн као мннистар просвете, већ п оспорити у грађанству оно погрешно мнење, које се створнло о богословији и њенпм учеиицима". Похвалившп у иоједпноностима што је уочпо у школи, министар је обећао ученицима, да ће се сав заложити и учипити све што треба, да уздпгне богословију на онај ступањ, на коме треба да бп богословија могла још уснешније вршптп своју спасоносну мпенју у нашем народу. „Б. Н." У Русији. (| Еладимир Сергјејеви® Соловјов.) Још се не бијаху осушиле сузе у очима руског образованог друштва послије смртп великога богослова и научењака Василија Васиљевића Болотова, кад се опет откри I И(ДОЈ>ОЈ| аи -'>У»Нв««Ј»Ј Ч"' 1 ЧВ1ИМШЈ" нови гроо и прими тијело знаменитог богослова-филозофа Влалпмпра Сергјејевића СоловЈОва. Владимпр Сергјејевпћ умрије 31. јула недалеко од Москве на пмању кнеза Трубецког. Кад су се највише ширили п домпнирали у руском образованом друштву ногледи и идеали материјалистички: Дарвина, Спенсера и Бихнера, тад се је Соловјов јавпо као велики поборник Хришћанства и љеговпх идеала! Због својих либералних а често и прећеранпх мисли, које је шприо међу омладином универзитетском, нпје могао стално заузети професорске катедре, већ је као приватан човјек писао у разнпм журналпма, као: „Русскан мб 1 СЛ б ;" ,В г ћстникђ Европн"; „СЉверНБШ В ^стнпкђ ; „ВопросБ1 филозофш и психологш", и „РусБ", гдје је највише расправљао о сједињењу источног и западног хрпшћанства. Засебно су штампана ова дјела: ,Крптика аистрактних начела": „Јеврејство п хришћанско пптање"; „Национално питање у Русији"; „Историја и будућност теократије" (издано у Загребу); „ I/ Е&Нбе е(; 1а Еиб81е". Особито је важно његово дјело „Оправдан1е добра", у коме је Соловјов изложпо евоју моралпу филозофпју. У томе дјелу Соловјов, као многи западни писци моралисте, тежи да докаже, да је морално учење неовисно од рели-