Српски сион

О тр . 602.

Б р . 87.

тум енископа није ништа учинио. ТасИе је иришао на њ, Да ли из убеђења? Што је тако црквено гледиште дозвољавало? Интерее цркве захтевао? Не. Добро је зиати и ово : У епископској конФерепцији, којаје претресала прву стилизаг.ију сепаратног вотума и усшановила шачке његоге, било Је закључено уложгти сеиаратни вошу.п и гледе У. чланка донесеног саборског усхаројства , те остати при захтеву засебпог, дотадаљег иачииа избора свештепичких посланика. Зашто је после сенаратни вотум без ове — првобитно закључене — тачке љегове отпремл>еп министарству, и како се је то догодило, ми не знамо. Али знамо ово. Кад је сепаратни вотум стигао у Пешту и кад је министар председник гро<1> Андраши унозорен, да пе би требало одобрити учињену измену у начину избора свештеничких посланика, запитао је ои. да ли је у том ногледу стављен захтев у еписконском сеиаратном вотуму ? Кад се уверио да није, одговорио је: „Молим вас, ие ћу ја бити клирикалнији од епископа". Избории ред је био сапкциоиисап према V. члапку донесеног устројства, против којега није било нриговора од епископа, и према IV. чланку прошив којега приговор није узет у обзир. Тако је било са пристапком епископа у сепаратном вотуму. 11 Такав је тај пристанак био као што смо га нриказали, а као такав пема никакве доказне спаге. Као шакав он терети тадањи епископат, а пе правда даиашњи избории ред, нити је способан потврдити његову каноничност. У сабору, наиме, били су еиископи и при расправи и при гласан>у против IV. и V. чланка донесеног 1870 саборског устројства, дакле и против састава сабора ред. Против саборског устројства устао је тај вотум јер ,је у њому начело изражено и устаиовљено. Разуме се, да је вотум са 4 тачком својом успео, да би ирема томе био измењен и изборнп ред, јер би то бида логнчна конзеквенција која би се имада по томе просто счровести у пзборном реду, ма да протпв овога није учиљен приговор. 11 0 свему томе сазнаћемо више, а можда и све гато треба о томе да се зна, из „Успомена" Дра Теодора Мандића, којем имамо захвалити и на неким пнформацијама у овом питању.

и нротив комулативиог избора посланика. У еиисконској конФерепцији закључили су сепаратни вотум подићи и нротив састава и против начина тог, а поднели су га само против састава. Коме може импоновати такав поступак, такав пристанак на комулативан избор ? Не кмпонује он ни опима, који се на њ позивају у оскудици других аргумената за своје становиште. Не може он импоноватн никоме, као што иије импоновао ни државној власти, која је из сепаратног вотума могла разабрати, да епископи тадањи нису сгајали гледе овога нитања на начелпом земљишту и на висини своје дужности и свога права. 12 'а Па ипак се на тај пристанак позива и Д". Руеарац, а ув то се гради браниоцем тих епископа, осуђујући „крајњу смелост" пребацивања јој вбог тог пристанка. Он, који је рекао 1897. године, у расправи својој о митрополиту Мојсију Петровићу, да је „слабошИу јерархијном и неувиђавношАу одузето 180 година вршено право сталешког застунства". („Споменик" С. К. Акад. XXXIV. гз 1898, стр. 128); Он, који је рад саборски од 1870./1. назвао „несмушљенил:"; он који је рекао, у књизи „Постанак и разватак срп. цркв. автономије", и то на стр. 196 — 197 ово : „А у ту је иегу иогрегику (ведико нонуштање) пао и администратор Стојковнћ 1870/1, пристајањем на онакав изборни ред и уређење епархија" . . ., на стр. 197 ово . . . „наши архијереји и 1864/6 — 1870/1 заборавише на своје обете и заклетве, те се поведоше ва „духом времена", те створише данашње стање, које наши нлјљући непријатељи ва милијоне не би могли постићи. . . Енискоиат тадашњи. знајући шта је све и сам претрпео, желеНи мира (то зар разлог ва Епископат ?!) нонустио је и допустио сабору у еуарог дотадашњој араксп (само пракси?) у Карловачкој Митроиолчји (зар само у њој ? !), да се уаусти у иретрес и онакових круаних аитања, које је требало иредувети само за *реме иоауњене митроиолитско-аатријарагике столице, што је јако погрешио, и што му се доцније, а по највећма администратору Стојковићу осветило, јер да је одмах после смрти Мгипрревићеве обављен био избор иатријарха, нема сумње . . . са свим би друкчији био и рад сабора од 1870 и 1881, те би наша /гркса. била иоштеђена од свију иотоњих трзавица ;" на стр. 198 ово : „Из наведене дебате о V. чл. устројства саборског јасно се види, да је виша ■а нижа јерархија 1870 драговољно пристала на поменуту измену једино (?) стога, што је хтела и она да корача за духом времена". . на стр. 198 ово : „Милетић и осталн су мислили, натрчи ти на.иа јерархнјо само па леаак, па ћеш видети ирави узрок, зашто ми управо тражимо измену изборног реда"; на стр. 249 ово: „јасно се види, како су адм. СтојкоаиИ и тадањи еаискоаат* јако иогрешили и како су се јако огрешили о учење наше цркве, што су иристали 1870 на онако уређење епархија.** * Зар онаква јерархија, „клква је била тадашња наша јерархвја, с каквим је знањем располагала" ? (Пм<1. стр. 191.) ** Тако г. Руварац 1899, а „Стари Саборлија" 1883 овако : „Па кад је дакле и устројство епархија од 29