Српски сион

С тр . 638.

„СРПСКИ сион.*

Бр. 39

жају што га у сабору већином заузимају, заступници су световњака, њихова становишта, њихових интелција, тежњаи смерова. Стоји ли то у складу са догматичпоканоничким учењем наше цркве, са јерархијским карактером њеним и са иоложајем јерархије у њој ? Апсолутно се снему томе противи. Црквени сабор у којем црква није са изборним члановима заступљена пикако, а оа седам одиосно шест вирилиих епископских чланова ~ са којима се сматрају иотпуно равноправнима и остали члапови сабора — није заступљена са авторитетом, који енископима у цркви ј нрипада, — такав сабор не стоји на цр квеном базису. ' Таквог црквеног сабора нема у ниједној цркви — осим наше. Таквог начина избора јерархијског заступства нема ни у једном изборном реду — осим пашем од 1870. |1. Унуштати се у детаљпију анализу тога изборнога реда и доказивати његову нротивност кардиналним начелима догматичноканоничког учења наше цркве, сматрамо се диспензовапима, после досад изложенога. Свршићемо. Дописи. Сомбор 18. Септембра 1900. (Освећење цркве у Сантову.) У прошлу недељу, на дан св. Софије и њезиних кћери Вере, Љубе и Надежде, свечано је троносана нова православна црква у Сантову. Троносање је обавио Њ Високопреосвештенство епископ Бачки господин Митрофап ШевиЛ, који као веран и добар пастир стада свога, цође да обиђе своју милу иаству, да је окреии у вери нравославној и да јој иоуком и свечаним богослужењем својим пружи духовне хране и хришћанске утехе. На глас, да ће освећење обавити РБегово Високопреосвећенство, слегао се поменутога дана у Сантово силан народ из ближе и даљне околине Сантова. Беше то ретка свечаност, те оно што на њојзи чусмо и видесмо, нећемо никада заборавити. Видесмо где се је днокрвна и једноверна браћа из разних иредела, приликом ов"г значајног састанка, ра-

досно ноздрављају за .јуначко здравље питају и у братском загрљају један другоме изјављу.ју најискреније осећаје душе своје. Овом приликом се и опет уверисмо о давно иознатој иствни, да за Србина нема и не може бити друге, боље вере, од вере иравославне и да се Србин само у тој светој вери Србином осећатк и српски мислити може. * Његово Високопреосвећенство је још у очи реченога дана, у иратњн г. г. Новосадског иротоарезвитера Милана Ћирића и Ковиљског настојатеља протосинђела Георгија Видицког, прЕ.снео у Сомбор на конак. У недељу у јутру кренуло се Њ. Виеокопреосвећенство за Сантово, у пратњи свећенства и грађанства, куда су присиели око осам часова. Иснред села дочекао је високог госта нредседник иравославне српске црквене опћине Александар Андрин, котарски предстојник са местним кнезом и бележником и многи у бело обучени српски момци на коњима. У село је ушло Његово Високоиреосвећенство уз пуцњаву прангија и тихо звонење звона са новога иравославнога храма и одсело је у стану душепопечитеља јереја г. Жчрка Ј. Поповића. После кратке иочивке, високопреосвећени се одвезао на кочијама до светога храма, ту га је свећенство у иотпуном орнату дочекало и у храм увело, где се је уз појање ирмоса Рсђења Пресвете Богородице обавило облачење архијерејско. У потпуном архијерејском орнату, започео је г. епископ великољепни чин троносања. По свршетку овог дугог чина пошкропио је народ освећеном водом и одмах за тим је отпочета архпјерејска литургија, при којој је на јектенија наизменце одговарао хор Сантовачких певачица и хор ученика Сомборске учнтељске школе. На свршетку свете литургије освећено је кољиво у част храмовног пагрона — Иречисте Богородице, а за тим је високоиреосвећени држао ноуку присугноме народу, у којој му је на срце ставио љубав према вери и цркви у даљем говору свом позвао је народ на верност премилостивоме нам владару Њег. величанству Фрањи Јосифу I., и на благодарност према свима онима, који су око подизања овога светога храма приносили моралне и материјалне жртве, а у првоме раду према највећем ктитору овога светога храма Његовој Светости патријарху Георгију.