Српски сион

С тр . 636.

Б р . 39.

диностима оио, чега су се у основи сви, свагда и свугде држали 1 ", И ти иови канони почивали би „на основи старој", у Христовој православиој цркви — основи неиромепљиво). А та основа је у догмагичном и каноничном учењу нравославне цркве, установљеном и утврђеном на досадањим васеленским и помесним саборима, у правилима св. апостола и отаца. Но и ако тих нарочитих догмата и канона нема, на које би се у доказ горње тврдње позвати могли, иостоји целокутто догматнчно-капопичко учење црквено, у складу с којим мора стајати све, што у цркви иостоји и бива. Стајати мора у складу са догматима и канопима, са њиховим духом и начелима, у складу са појмом цркве, њезииим својствима, задаћом и цељи, са њезиним основним устројством и средствима за достизавање цркнепе задаће и цељи. Под критерија свега тога спада и наш саборски изборни ред, јер је саставни део наше црквепе организације и јер се својим дејством иростире у области црквеној утицајем, не малим, па живот цркве, њезину задаћу и цељ. И за то, ако хоћемо, да нам суђење и суд о његовој ваљапости буде свестран и правилан, морамо га ставити иод критерија свега, што цркву црквом чини. У ту сврху ваља нам бити пре свега на чисто с тим, да је „црква Богом установљена заједница људи, који су сједињени међу собом вером, Божјим законом, Јерархијом и тајнама". 2 Баља нам бити на чисто с тим, да је јерархијска власт у цркви догматизовапа деветим чланком Символа Вере, јер је у њему црква у својствима својим догматизована као „апостолска". А таква је за то, „јер је Христос апостолима дао своју власт у цркви, јер су но тој власти аиостоли је устројили и јер је та апостолска власт прешла енископима, који исту по непрекицном пријемству врше и вршиће у све дане до свршетка вијека, и по коме пријемству доказује се истипитост и законитост сваког дијела цркве". 3 1 Никодим Милаш : Правосл. црквен > право стр. 414. 2 Пространи хришћ. катихизис, 8 срр.

Без јерархије нема цркве, а у цркви не сме бити јерархије без оне власти, „у којој су усредсређена сва она пуномоћја, која је Христос дао цркви", да се задаћа Његове цркве достигие. 4 Ту власт пема и не може имати нико нрава мењати, сужавати, крњити и одузимати. Она је божанског пореоа, непроменљива, сакросанктна. Под јерархијом рег ехсеНепс разумевају се епископи, а, по примљеној благодати Св. Духа и овлаштењу епископском, и остало свештенство. ДГична јерархијска власт у црквп јесте: власг учења, свештеиодјејствовања и настирства, или управљања (ро1ез1аз јипасИс1101пз). Саборпа власт њезина је и законодавна- Све гато у цркви бива, ма у којој од ове четири гране црквенога живота, има да буде влашћу и при^танком Јерархије чли под руководством и одлучним утицајем њезипим. То је основно устројство Христове цркве. Тако има бити и у пашој иомесној цркви, док хоћемо да је она део православне Христове цркве. Ова начела црквена не искључују учешће верних, световњака, у извесним деловима црквенога живота и делања, али грапице и круг шога учешЛа одређује искључиво сама црква, путем своје саборне власти, у конкретпом нашем случају — путем св. Синода. То је црквено становиште. Православна црква у опште води иежнога, основанога и праведнога рачуна о тежњи својих верних, да буду што активнији чланови тела цркве. Православна српска црква нарочито, а наша, у Митрополији Карловачкој, понаособ, дозвољавала је, да учешће верних у црквеном животу буде гато веће, како би узајамност међу Јерархијом и осталим делом народа у цркви била што тешња, што искренија, те и благотворнија. Предусретљивост и готовост црквене власти ирема тежњама световњака за тим учешћем, довела је и до автономије, против које у начелу нисмо, нити треба бити. Али прогив автономије, како је она у нашој цркви ностала IX зак. чланком од 1868, и каква се организовала и изметвула у законодавству на4 Иж1. стр. 218.