Српски сион

„српоки оиоал

Б ј?. 40*

ћењу г. ЈЕдвард МаргалиЛ јавни ванредни ирофесор на Будимпештанском универзитету; а био је и г. др. Оскар Ажбот нрофесор истог универзитета и многогодишњи повереник владин при исиитима зрелости. Свечани говор држао је управитељ гимназије г. В. Пушибрк. Носле подае истога даиа био је у хотелу „Царица Јелисавета" свечани банкет, а у 8 сахата у вече концерат с игранком. Ириликом освећења гимназије саопштено је, да су високопреосвештена господа епископи Мирон и Мишрофап приложили на гимназијски фонд, по 400 круна и тиме постали фундаторима гимназије. Чудимо се смелости неке госиоде по „Бранпку", којом пребацују Његовој Светости патрпјарху Георгију, да ништа није прпложио на градњу Новосадске гимназије, заборавнвши сигурно да је Његова Светоет већ давно иостала фундатором те гимназије са 1000 фор. А зашто Његова Светост није приложпла нпшта баш прилпком градње гимназије, бпће томе можда узрока, али свакако је то лична ствар Његове Светости, која се од моралних људи не може тумачити „стиснутом песнидом". Јер патријарх, који даје стотинама хиљада на једну просветну цељ и десетинамахиљада на друге просветне цељи, за тога патријархарећи,да „стискавапесницу" — просто је неморално. Можда бп нас нека господа хтела изазвати, да срачунамо шта онп учинише тсј пс!ој гимназији, а особито један господин, којп има два сина у њој и највише се размеће неко време својом љубављу за гимназију без да је и потуре дао на градњу њену. Ћутите, ћутпте господо, родољуби велики, јер неблагодарни већ учпњенима доброчинстзима немају права да се жале ради неучињених. (Српска Учитељска Школа у Сомбору.) У срнској Учитељској Школп у Сомбору уписало се шк. год. 1900—] 901. 90 прпправника и 146 прпправница, свега 236. (Сточајни испит). Дана 20. септембра о. г. одржан је у Новом Саду, под председнпштвом иротопрезвптера г. Јована Бороте стечајни пспит. Сва три кандидата су исниг положили и то свршени богослови: Панта С. Бикицки из Д. Ковиља са врло добрим усиехом и Милош КатиЛ из Чуруга и Мирко ПавловиЛ из Сомбора са добрим успехом. (Коло Младих Срба у Будимпешти) на својој првој редовној седници од 29. сентембра о. г. овако се конституисао: Председник: Миливоје Матић технпчар IV. год., иотиредседник: Милан Паинковић, техн. Ш. год., ирви тајник: Ворислав Јанкулов,

филозоф Ш. год, други тајник: Урош Брашован, фил. Ш. год., благајник: Младен Пилић, машински инжињеер, књижничар: Васа Вукадиновић, медицинар I. год., надзорник: Ђорђе Силајџић, кројач. У Русији. (ОбноБљеве Метиславова храма). У Владимиру Волинском, у Русији, обновљена је црква књаза Мстислава, која је знамеппта као величанственп споменпк старога руског неимарсгва, и као једна од најстарпјих цркава у Русијп, јер јој пма 800 година. Цар Никола много је помогао да се обнови ова црква у њеној првобитној величини и љепоти. На освећењу обновљенога храма цара је заступао велики кнез Константин Константиновић, а богомољаца из близа и далека дошло је 20.000. Разне белешке. (Православна црква у Бу-Јорку). У Њу-Јорку је из године у годину све већи број Руса, Срба и других православних Славена, да морају подпћи своју православну цркву. Нравославпа општина решила је да гради цркву, и већ је купила у ЊуЈорку црквпште за 36.000 долара. За цркву јој треба 50.000 долара (100.000 фор.), па како православни у Њу-Јорку немају толико новаца, обратили су се молбом руском св. Синоду, да им помогне. Кад је Синод поднио Цару Нпколи ову молбу с нредлогом, да по Русији одобри скупљање прилога за гра})ење православне цркве у Њу-Јорку, Цар је одобрио и први приложио 5000 рубаља. (Михаило Вучкеви!), супленат Српске Гимназије у Царитраду, промовисан је за доктора филозофије на свеучилишту Загребачком. Родом је пз Дражевнне у Црној Гори, и први је Црногорац, који је промовисан са докторатом на Загребачком свеучшшшту. (Гро§ Иван ПалФИ) поклонио је своја Пожунска добра у вредности од 2,740.000 К. угарској државп на стипендпје сиромашним ученицпма. Ваистину велики добротвор. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ = Бр. 99. ех 1900/1901. 49 1-1 0 Б Ј А В А. Потписана управа проглашује овим уништеном „Сведоџбу о годишњем успеху" издату 2/14. децембра 1895., на име слуш. I. год. богословије Глумца Драгомира, ношто је истоме под данашњим даном издан душгакат исте. Уирава иравосл. сри. богосл. училишта у Карловцима 7/20. септ. 1900. Ј. Вучковић.