Српски сион

*6 тр . 646.

СИОН."

В Р. 40.

том у оној истој форми, у којој се излажу код нас и други чланци и упутства изложена у нашем „Рз-ководству", т. ј. с поделом онога на нарочите самосталне одсеке и иараграфе, такође с напутком иитања, која се у њиаа решавају и т. слично. Разуме се само собом, да ћемо се свугде, где је могуће и нотребно, држати оригинала, но нри том. да би избегли нонављања, нотрудићемо се по могућности да допунимо и протумачимо она иитања, која се опширније решавају у другим уредбама црквеним. За тим но поретку забављаћемо се ре шењем осталих питања, која се односе к свршавању литургије и у опште к тајни причешћа, но непредвиђених у „о \ј -читмкнол»х из= в*кстјк>," и по овоме која неопходно захтевају решења и протумачења, и т. слич. Одсек П. 0 лицима, која свршавају тајну причешћа и о приправљању њиховом к свештекодјејству литургије Чланак I. Из „Оучитедкнога Изв [ кстТд" — Могу ли свршавати литургију лица, која не добише свештеничкога сана ? Какве могу да буду безусловне иреиреке к свршавању литургије за свештенике законито рукоиоложене? — 0 забрани архијерејској, еиископској клетви и одлучењу. Шта треба да чини свештеник, ако би му се када догодило да падне у какав год тешки или тако звани грех смртни? — Како треба да постуиа свештеник, ако би се ополгенуо о свршеном њим сличном греху за време самога свршавања литургије ? Друге нарочито важне за свештеиослужитеље иреиреке ка свршавању литургије, као на иример: тегико ожалошћење ближњега, пргкомјерно јело и ииЛе, и иолно мешање у очи литургије. §. 3. И по учењу наше цркве и по древним правилима дрквеним свештенодјејство литургије може бити свршавано не иначе, но закопитим свештеником, који ради те цељи дужан је бити „изабран, частан и зналац у св. писму" и правилно рукоположен архијерејем по чину црквеноме. Од морскога и неосвећенога, но простога човека, такође и од нростога клирика, или ђакона и ииођакона, тајна св. евхаристије никада не свршава се, и, ако би ко био од непосвећених дрзнуо служити литургију, не само не свршава тајне, него пада у тешки грех светотатства и дужан је подвржен бити осуђењу црквеноме. (Унореди:

Догм. Богосл. Пр. Филар. Т. 1. §. 303, о свршавању тајана), §. 4. Слично овоме савршеном препреком за свештенослужитеље к свршавању литургије (једнако као и других тајана и свештенод.јејства црквених) служи то, кад ко од њих стоји у клетви или одлучењу и под забраном архијерејском, или се налази у греху смртном. У свима поменутиа случајевима свештенвк и ђакон никако не могу свршавати литургију, док не буду разрешени сасвим и опроштени од онога, ко их је везао и има власт разрешења. Ако се нак ко од њих усуди свештенодјејствовати без разрешења, то такови чини грех светотатства, и с новим још тежим грехом диже се од боженствене службе, и биће крив телу и крви Господњој, и прибраја се с неверним Јудејима, који су убили Хрнста, и на суд себи и осуду причестиће се светим тајнама Господњпм (0 дожност. нресвит. приходск. стр. 110, §. 76), §. 5. Ако савест обличава _ кога-год од свештеноелужитеља у греху тако званом смртном, то такови тако исто не треба да свршава литургију ни под каквим условом, док не очисти себе од греха, у ком се налази, покајањем и скрушеношћу срдачном, а такође и усменом исповеди пред оцем духовним, сједињеном с тврдом намером не враћати се у напредак ка греху.* Може бити и тако, да свештеник, дошавши к себп, опомене се, да се он налази у греху смртном за време свршавањз свете литургије. Тада није дужан прекидати свештенодјејства, но прожмавши се по могућности чуством нокајања, нека одлучи тврдо у срцу свом без оклевања исповедити се но свршетку службе, за тим нека свештенодјејствује но обичају. (0 должност. презвит. стр. 110, §. 76), §. 6. Не мање од овога смета досгојном служењу и то, ако с-вештеник или ђакон кога год понизи, ожалости. или увреди, и при том зна, да се увређени гневи и жалости на њега за ово, — или ако сам јереј или ђакон, будући увређен или ожалошћен од кога, са своје * Нарочито смртним грееима називају се следећи седам видова греха: Гордост, среброљубље илн лихварство, нечистота или блуд, неситост у јелу и пиНу, завист, гнев и ленаст. (Вид. ГГравосл. Испов. II. Могиле). Но осим тога овамо је могуће относити и у опште све тешкз грехе, који притискују савеет и не дају мира човеку.