Српски сион

0 *р. 696.

-СРПОКИ

сион. а

В р . 43.

ИзвЗјст .). Губа та треба по преимућству да има вид круга; њу најбоље је да преуготови свештеиик сам. 0 тога, кунпвши комад грчке губе најфиније, ваља да ју обреже у облику круга, нокваси за тим чистом водом и метне под прес, а ако овога нема, у какву књигу да метне и притисне чим тешким. Извадивши је из преса или књиге треба само да окропи губу св. водом, и метне у св. антиминс, по обичају (Упор. церковное хозаиство пр. Јоанна Гижевскаго стр. 4). А тако исто треба да поступају свештеници, кад би се догодило, да оперу стару губу и опет да ју метну у антиминс, и т. слич. §. 32. Што се тиче самога антимпнса, то поред благослова и освећења архијерејскога, он не сме бити издеран, пун рупа, ма од чега да би се те рупе догодиле, од ватре ли или од старости или поцрњели тако, да се не би могло распознати изображења и писмена, које се на њему налазе. Не може се такође служити ни на антиминсу од писаћега папира. Ако пак ко дрзне служити на антимгнсу извешталом или иапирном, то као презиратељ божанствених тајана, такав греши смртно и треба да подлегне суду архијерејскоме, а у крајњим случајевима шта више забрани и одлучењу (Оучит. Изв *кст.). Не дозвољава се такође црати стари антиминс или запрљани или крпити издерани; свештеник, који скриви у томе, може бити такође лишен дужности (Крат. излож. Канонич. права Андрије Шагуне стр. 69), као нарушилац црквенога доброга реда. Изузетак од тога може бити само у случају проливења св. крви на антиминс (Вид. ниже Одс. VI. чланак 2. §. 107.). §. 83. Уз то на нрестолу мора бити једна срачица (од белога платна) и индитија (или горњи престолни покривач) којима се престо облачи од горе до саме земље; а сврх овога ставља се на престолу илитон од танкога и чистога платна или свилени, на којем се простире антиминс, величином такав исти као и антиминс или мало већи, но никако не мањи. Ове све ствари треба да буду такође чисте и читаве и не од рђаве материје, и ако која од њих овешта, то је треба одмах променути уз молитвословље које ју иде (Указ св. Синода 1769 г. днцембра 26. Унор. Инструкц, благоч. 1857 г. §. 4, 1). Тако исто, све мора бити чисто, читаво, уредно и пометено и чисто свуда у олтару и на св. престолу, да св. тајне не

буду презрене немаром, на што је свештеник дужан обраћати особиту пажњу (Оучит. ИзкФст. Унор. ниже, Одс. VII, члан. 3. §. 149). §. 34. А на тај исти начин ради служења литургије заиста су неопходни: путир или чаша, дискос са звездицом, и за њих три покривача: два мања за нокривање чаше и дискоса одељено и један већи, названи аером или ваздухом, ради пскривања обоих заједно. Покривачи ти треба да су свагда од приличне материје и, као и друге црквене утвари треба да се држе у пристојној чистоти и целости. К већем ваздуху пришивају се две пантљике по крајевиуа радн привезивања његова око врата свештеникова за време великога входа, кад служи без ђакона. А овамо треба да се односи и комадић чисте грчке губе, која се употребљава ради отирања чаше на жртвенику после употребљења св. дарова, и стога се она назива и „истиралном губом''. Она се обично чува у чаши на самом жртвенику (Изк'кст. оучит.). Осим чаше и дискоса при свршавању литургије упогребљава се још копље, ложица и два тањирића: један с изображењем крста ради вађења агнеца из просфоре, а други с ликом Божје Матере и др. Сви ти сасуди треба да су златни или сребрни или пак у крајњој потребнв макар од олова. На сасудима начињенима од мј'еди, гвожђа или дрвета, а тако исто и на стакленима у нашој цркви у садање време служити позитивно се забрањује (Упор. Указг Св. Синода, 26. дек. 1769 г. Но 8625). Копље уз то мора бити још оштро, незарђано и т. сл. Стаклени се сасуди код нас забрањују у осталом не по узроку њихове неудобности ради свршавања тајне, јер у древна времена су се такође употребљавали, премда по иреимућству у осталом од јеретика због особите чистоте и присталости тих сасуда (Епифан. Књига о ереслхљ, ересљ 34); но поглавито је незгодно те сасуде унотребљавати због њихове трошности, усљед чега се врло често разбијају и на тај начин претстављају не мало опасности ради проливања крви Господње или просипања св. дарова (види Историческое догматичеокое... измснеше на лптурпго, 1856 год. стр. 91). А то исто ваља рећи и о сасудима дрвенима, који су се у пређашња времену употребљавали. У Троицкој Лаври у Ру-