Српски сион

С тр . 698.

„ЦРПСКИ СИОН".

бр . 43.

од уља маслиновога, других свећа н. пр. лојаних и шта више од стеарина, или друге које масти код нас у цркви употребљавати никако се не дозвољава (Упор. Ап. прав. 3; VI. васељ. саб. 99.). Осем тога у опште палити свеће на жртвенику и на престолу прописује се само свештенику или ђакону (Изв^кст. оучит.), и само на другим местима храма могу палити свеће дрквењаци или послужитељи, и сви који желе верни. (Руков. кг изученш церк. устава, сва1ценика Михаиловскаго, 1871 г. стр. 164.) §. 39. Најпосле у сваком олтару при свршаваљу литургије мора се налазити нослужитељ (или црквењак) мушкога нола. Ко од свештених стане послуживати сам себе, особито нри свршавању литургије, тај презире божанствене тајне и Самога Христа, који је у њима, и ни у шта држи свету цркву, као невесту његову, образ којега у то време носи, а услед овога сам греши смртно. (Изк-кст. оучит.. упор. Никифор Испов. 15. Номок. у вел. Требн. А. Павлова, стр. 83 — 84). §. 40. Уза све то сваки свештеник мора још памтити, да ако би када црква или престол у њој били оскврњени проливањем крви човечје н. нр. у време боја или од каквог оружја или ручнога удара, тако исто од телесне какве нечистоће на натосу, или од изненадне у њојзи смрти човека и т. слич. то у свима тим случајевима свештеник не треба да служи у том храму, све дотле, док се опет не освети ио обичају са архијерејским благословом. — Ко не обраћа на ово пажњу, тај греши смртно и мора иодлећи одговорности пред судом црквеним (Упор. у требнику: „/иолитва, г/1лго/и<м<1/А во в^од^к вх вх нетх же сл В читса чмок-ккВ о^/ирети н8жно". Такође Новаа Скрижалв ч. IV, гл. XXIX, §§• 1, 2). §. 41. Ако се показане околности догоде у оно време, кад се већ почне литургија, тада, ако то буде до великога входа, свештеник треба одмах да прекине богослужење, и, употребивши хлеб и вино, као благословено (но дакако још не као тело и крв Христову, јер они још нису освећени), нека се скине и изиђе из цркве, не свршивши службе. Но ако се што слично догоди после великога входа, то не треба прекидати литургије; но по окончању литургије свештеник

већ не треба више да служи у оскврњеној цркви, док се опет не очисти и освети дотичним молитвама с благословом архијерејским. На тај исти начин свештеник не треба да служи у цркви, ако она буде оскврњена од нападаја незнабожаца, или од насиља јеретика, или одпадника, или ако у њој буде погребен јавни јеретик или отнадник и т. слич. Онај, који служи у оваким нрпликама без благослова архијерејскога и обичнога освећења, смртно греши и подпада суду архијерејском (Упор. у Требнику: „/Иолитка на откерзжп церкве, отх еретикцЈВх оскв(рнш'|'АСА". Нов. Скриж. ч. IV, глав. XXVIII, §. §. 1, 2). А овамо треба да се односе и оскврњења, која наносе црквама лопови но случају крафе, кад остављају нечистоће своје у цркви и т. слич. (Наставиће се.)

Извештај епархијеких влаети Пакрачких. Примили смо од славне епархијске канцелаларије Пакрачке књигу, у којој су отштамиани веома веЈшком.вредноћом и лепо приказани извештаји еиархијских власти у Пакрацу, и то: A. Епархијснв Нонзисторије, Б. Епархијсног Лдминистративног Одоора, B. Епархијсног Шнолсног Одбора. Извештаји су намељени у првом реду, на и ноднесени, одржаној 17. (30.) октобра о. г. епархијској скупштини у Пакрацу, а обухватају радњу номенутих епархијских власти за време од 1892. до 1899. Поступак славне епархијске управе Пакрачке са овим извештајима сваке хвале је вредан и свачијег признаља достојан, тим више, што су ти извештаји штампсм учињени ириступачнијима, како члановима епархијске скупштине тако и осталим епархијотима Пакрачке Епархије. Треба да се с њима упознају кругови и изван те епархије, без сумње, на првом месту баш читаоци овога листа. С тога ћемо из тих извештаја прештампати нека места, која су општијег значаја. У извештају Епархијске Конзисторије овако се говори : 0 обдржавању вјероучења у чиетоти својој. У сврху обдржавања вјероучења иосвећивала је епархијска конзисторија ова нарочиту пажњу катихизацији у свима школама, као првом и главном у томе средству,