Српски сион

С! тр . 736.

„СРПСКИ СИОН. 8

Б р . 45.

Васт. МатијевиЛ истиче, да је достојанствено расправљање ове скупштине у велико потпомагао и подпредсједник њезин иреузв. г. Др. Ливоје Радивојевић, на што и њему скупштина изриче заслужно признање са одушевљеним живио. За овјеровљење записника изабрани су иротопрезвитер Атанасије Зорчић. Др. Михајло Богдановић Томић и Јован В. Марковић. Коначно севисокопреосвећениГосподин Епископ захваљује скупштини на лепим жељама и радује се, да је посао сложно свршен, и жели, ако је било у назорима несугласица, да забораве те међусобне несугласице, које се појавиле само из љубави према нашем дјелу и да се сретно врате кућама својим. II тиме закључи трећу епархијску скупштину пакрачку. Уз појање „Тон деспотин" и благосиљајући скупштинаре остави високопреосвећени Господин Енископ дворану. Пакрац, 22. X. 1900. н. М.

Извештај епархијеких влаети Пакрачких. (Наставак) Епархијска конзисторија ова посвећивала је даље пажњу своју и вршењу пастирско катихетске дужности и службе на хуманптарним заводима, као што су казнионице, и вршељу свештенопастирске службе у болницима. У епархији овој постоји кр. зем. казниона у Лепоглави, на којој врши свештенокатихетске дужности носебно намјештени самостални духовник православви. У иерпјоду од потоље епархијске скупштине три пута су се ти духовници смијењивали усљед оставке прве двојице, а под конац 1899. године умро је трећи духовник, који је и стално намјештен био. Поводом тога посљедњега упражњеља мјеста духовника Лепоглавскога, обратила се иотписана на високу кр. земаљску владу, с молбом, да се свештенику духовнику лепоглавском урачунају године службе парохијске, но молба иста није уважена. 0 раду и успјеху духовникову тражи и прима потписана крајем сваке године извјештај дотичнога духовника, и опажене недостатке настоји вазда отклонити. Тако је потписана носредовала код високе владе, да се грчко католички кажњеници изузму испод душепопеченија православнога духовника, да не би који помислио, да је грчко-католик и нравославни једно исто, и вцсока влада уважила је овострану молбу и

изузела те кажњенике испод поиеченија нашега духовника. Даном приликом упућен је духовник на темељу од прпје постојеће наредбе, да пази, да сваки православни кажњеник светкује своје крсно име; но није усијела с молбом да кажњениии у очи недеље и иразника иду на вечерње, мјесто што сада присуствују богослужењу томе у саму недјељу и празник, и да недјељом и празником иду редовно и на јутрење. што бива сада с малим изузетком. А није успјела за сада с том молбом стога, што би то по наводу високе владе реметило из темеља кућни ред и запт. Зато је потписана упутила духовника, да има сам вршити та богослужења за окријепу душевну колико своју толико и пастве своје. Служба духовника у казнионицц врло је важна, а ктоме једнако и тешка нарочито већ и зато, што изискује посебних срестава и начина с обзиром на тврди и посебни материјал брнзи његовој повјерен. За то би се за вршење службе те изискивало осим нарочите сиреме, дара и воље од вршиоца на по се и средстава, а на првом мјесгу ваљаних руководстава и уџбеника. Но како се ради да остале школе дођу до својих уџбеника н наставних иланова тако ће се постарати надлежне власти да и у казнионама по|е на боље. Године 1899. походпо је исти завод Господин дпјецезан Епискон наш и уочио у чему би требало још допунити службу тамошњега духовника нашега, што ће се временом својим и учинити. Кажњенпка православних било је концем 1899. свега 216. У осталим казнионама у епархији дјелује надлежно свештенство. Поред осталих дужности, парохијских и катихетских, које су баш по варошима, гдје су обично и казнионице, обилне и разгранате, не може се изискивати посебна дјелатност од свештеника у казнионицама тима, него се сав рад свештеников у њима ограничава у главном на богослужење, као што је то у казнионп женској у Загребу, на саопштавање св. тајана, нокајања и причашченија вјернима, на нуждне молитве. и поуке, носледњу утјеху на самртничкој посгељи и опјело. На овоме мјесту не може епархијска конзисторија ова да не истакне узорно вршење духовничке дужности своје у женској казниони у Загребу тамошњега душепопечитеља игумана